Odnosi Srbije i Hrvatske opterećeni su ponajpre istorijskim pitanjima i pitanjem manjina, veze Srba i Hrvata mnogo su bolje od veza dve države, Hrvatska (ne)legitimno koristi pregovore EU sa Srbijom da bi ostvarla neke svoje želje. Ipak, u dobrom interesu Hrvatske je da Srbija ne ostane u predsoblju Evrope, mada joj brzi ulazak ne ide na ruku – neke su od ocena koje su se mogle čuti na skupu "Hrvatska - naš sus(j)ed" u Beogradu.
Pristupanje Srbije EU je u najboljem interesu Hrvatske, kao što je u interesu Srbije to što je Hrvatska članica EU, ocenila je u utorak šefica pregovaračkog tima Vlade Srbije za pristupanje EU Tanja Miščević na konferenciji posvećenoj srpsko-hrvatskim odnosima, prenose agencije.
Miščević je rekla da Hrvatska u ovom trenutku pregovore koristi za rešavanje pitanja čije rešavanje jeste u obostranom interesu. To su pitanja nacionalnih manjina, arhiva i nestalih, kao i pitanje granica koje bi kao najvažnije trebalo što pre otvoriti.
"Pravi pristup u najboljem nacionalnim interesu Hrvatske bi bilo pristupanje Srbije EU, kao što je u najboljem nacionalnom interesu Srbije to što je Hrvatska u članstvu EU. U to duboko verujem", rekla je ona. Na osnovu toga može se razviti dobra argumentaciju koja može pomoći u rešavanju bilateralnih pitanja.
Miščević je rekla da Hrvatskoj ne odgovara da na svojim granicama ima države koje nisu u EU, ocenivši da je to skupo i neefikasno, kao što je pokazala migrantska kriza. "Srbiji odgovara da neko ko je toliko blizu i razume sva pitanja koje Srbija mora da prođe u procesu reformi, može da bude najbolji glasnogovornik zasutpanja članstva Srbije u EU", rekla je ona.
Međutim, Mišćević smatra da Hrvatska, jer je i sama prošla kroz iskustvo blokiranja pregovora, mora biti svesna da bilateralna pitanja ne treba rešavati kroz blokiranje, već pomoću otvorenosti i spremnosti za razgovor. Svaka zemlja treba da na osnovu svojih rezultata i kapaciteta napreduje ka članstvu i ne treba podržati ideju da region zajedno treba da ide ka u EU, rekla je ona.
Pomoć u rešavanju bilateralnih pitanja, nastavila je, treba tražiti u otvorenosti i dijalogu, a ne u blokiranju procesa evorpskih intergracija Srbije. "Ako nam je to polazna osnova, možemo razvijati dobru argumentaciju koja će pomoći u rešavanju bilateralnih pitanja", kaže Miščević.
Smatra i da ekonomske teme mogu biti dobar instrument za unapređivanje bilateralnih odnosa.
Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović kaže da je Hrvatska u ovom trenutku izabrala da otvorena bilateralna pitanja postavi u prostor pregovora Srbije o članstvu u EU i da je to problem. "U ovom trenutku imamo problem nedostatka bilo kakve komunikacije na najvišem nivou između Srbije i Hrvatske", kaže Joksimović i ocenjuje da se samo tako može napraviti proboj u odnosima dve države.
EU, kako je navela, mora da nađe okvire koji će onemogućiti takvu vrstu ponašanja Hrvatske kada je reč o blokadi otvaranja poglavlja.
EU bi trebalo da podrži napredak celog regiona u integracijama kako bi se izbegla nestabilnost. Joksimovićeva je rekla da je posle 2000. godine bilo napretka u odnosima Srbije i Hrvatske ali da je došlo do zastoja i da odnose dve zmelje opterećuju mnoga nerešena pitanja.
Ona se nije složila sa konstatacijom da odnosi dve zemlje nikada nisu bili gori, već da postoji problem nedostaka komunikacije na šta su uticali i izbori u obe zemlje. "U ovom trenutku od formiranja nove vlade mi nemamo još uvek tu vrstu komunikacije otvorene na najivšem nivou", rekla je ona.
Pritisak zemlje članice na kandidata - legitiman
Profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović očekuje da se dugoročno nastavi "status kvo" u odnosima Hrvatske i Srbije, i navodi da je Hrvatskoj u interesu da se nastavi proces proširenja EU, ali da nije siguran da bi joj bilo u interesu da Srbija već "sutra" uđe u EU.
Već dugo se, nastavio je, u odnosima Srbije i Hrvatske ne događa ništa suviše ozbiljno. "Postoje i lošiji i bolji momenti, ali dugoročno gledano očekujem da će se nastaviti status kvo jer ti odnosi izlaze iz okvira bilateralnog", kaže Jović.
Jović kaže da bi Hrvatskoj bilo u interesu da dođe do proširenja zbog pritisaka koje bi tako mogla nastaviti prema Srbiji, ali i navodi da od Hrvatske ili neke druge zelje pojedinačno ne zavisi da li će biti proširenja ili ne, već da to zavisi od same EU.
Proširenje je, prema rečima profesora Jovića, postalo instrument pritisaka punopravnih članica na zemlje kandidate. To se videlo puno puta u istoriji EU, a Jović naglašava da su te metode legitimne u politici, te da svaka zemlja koristi mehanizme koji joj stoje na raspolaganju, kako bi zemlje-kandidate naterale da ispunjavaju njene uslove. "Međutim, da li će biti proširenja ili ne, to ne zavisi ni od jedne pojedinačne zemlje, to zavisi od same EU", kaže Jović.
"Hrvatska tu ne radi ništa što je protivno pravilima EU. Sve dok Srbija želi ući u EU i dok traje taj proces, uvek se može očekivati da će postojati ne samo sa hrvatske strane, možda i sa drugih, određeni bilateralni uslovi. Hrvatskoj je u interesu da se nastavi proces proširenja. Nisam siguran da bi joj bilo u interesu da Srbija ‘sutra‘ uđe u EU", smatra Jović.
"Takva je situacija bila i sa Hrvatskom, morala je popustiti Britaniji oko Gotovine, Italiji oko ribolovnog pojasa, Sloveniji oko arbitraže. Dakle, zemlja kandidat je u lošijoj poziciji od bilo koje članice EU sve dok želi ući u EU", navodi Jović.
Građani zreliji od elita - odnosi Srba i Hrvata mnogo bolji od odnosa Srbije i Hrvatske
Hrvoje Klasić sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu rekao je da odnosi Srbije i Hrvatske danas nisu tako dobri, ali su odnosi Srba i Hrvata mnogo bolji. I u Hrvatskoj, i u Srbiji, prioritet mora biti borba protiv nacionalizam i okretanje ka budućnosti, rekao je on.
Odnosi političkih elita u Hrvatskoj i Srbiji poslednjih 20 godina imaju uspone i padove, ali je utešno to da su odnosi običnih ljudi, privrednika, sportista, pevača iz dve države, ipak mnogo bolji. "Drago mi je što se u tom pogledu političarima sve manje veruje iako bih voleo da imamo političare koji će nas voditi na način da rešavaju probleme sadašnjosti i budućnosti, a ne da se stalno okreću problemima iz prošlosti", smatra Klasić.
Odnose Srbije i Hrvatske treba popraviti i rešiti, a probolemi su uglavnom oni u vezi prošlosti, kaže. "Uvek kad dođemo do ekonomije, konkretno do čokoladica, opet se vratimo u prošlost", navodi Klasić.
Navodeći da je nacionalizam nešto što opterećuje ove prostore godinama, Klasić ističe da moramo pomagati jedni drugima na izgradnji demokratskog građanskog društva i demokratskih institucija. "To mora biti u interesu svima, i Srbima i Hrvatima i Srbiji i Hrvatskoj", kaže Klasić.
Predstavlja, kaže, onu Hrvatsku koja Srbiji želi sve najbolje. "Siguran sam da bez stabilne, demokratski uređene, mirne i bogate Srbije nema ni iste takve Hrvatske. Dao bih sve da Srbija što pre uđe u EU jer nam upravo treba takav sused", rekao je Klasić.
Klaus Fizinger iz Hans Zidel Fondacije naveo je da je cilj te fondacije, koja ima svoje kancelarije i u Srbiji i u Hrvatskoj, da bude platforma za dijalog i pokretač integracione saradnje, te da prati reformske procese.
Konferenciju "Hrvatska - naš suse(j)ed" organizovali su Centar za spoljnu politiku i Hans Zidel findacija.