Decenijama nakon pada Sovjetskog Saveza, vodi se žestoka debata oko zaostavšite jednog od najbrutalnijih lidera te zemlje.
Josif Staljin, koji je vladao od 1930-ih do svoje smrti 1953, smatra se odgovornim za smrt miliona svojih sunarodnika. Ipak, istraživanje javnog mnjenja od prošle godine krunisalo ga je kao najveću istorijsku figuru.
Nedavna odluka Rusije da zabrani sarkastični britanski film "Staljnova smrt", čini se da je rasplamsala podele u pogledu zaostavšine ovog diktatora.
Državni muzej gulaga u Moskvi trudi se da prenese skalu zverstava sprovedenih pod Staljinovom vladavinom, zajedno sa individualnim tragedijama. Svako ko je smatran za "neprijatelja države" - od sitnih kriminalaca do političkih zatvorenika - mogao je biti osuđen na godine prisilnog rada u koncentracionim logodima poznatim kao gulazi, koji su osnovani širom Sovjetskog Saveza.
"Dvadesest miliona ljudi prošlo je kroz koncentracione logore. Preko milion je bilo ubijeno, a šest miliona deportovano ili prisilno raseljeno", kaže direktor muzeja Roman Romanov.
Izveštaj Henrija Ridžvela (engleski jezik):
Staljina mnogi Rusi idealiziju zbog vođenja Sovjetskog Saveza do pobede protiv nacističke Nemačke. Ali, njegova vladavina terora odvela je u smrt milione njegovih sugrađana.
"To nije bila prirodna katastrofa. To je bio dobro planirani zločin države protiv naroda. A sada, ljudi ne žele da prihvate takvu ideju, jer ljudi ne vole da misle na takav način o svojoj zemlji, o svojoj vladi", rekao je Nikola Petrov, potpredsednik grupe za zaštitu ljudskih prava Memorilal, u nedavnom intervjuu za Glas Amerike.
"Svake godine, odbojnost prema izučavanju ove teme (Staljinovih zverstava) raste, jer otežava veličanje sovjetskog istorijskog perioda".
Od desetina spomenika do spomen ploča po gradovima širom Rusije, kritičari kažu da nostalgija za Staljinom prožima svakodnevni život. U Sankt Peterburgu, mladi ruski politički bloger Viktor Loginov organizovao je prikupljanje sredstava za nabavku privatnog autobusa koji bi bio ispunjen portretima nasmešenog Staljina. To nije u potpunosti dobro primljeno - autobus je vandalizovan nekoliko puta, a portreti prešarani.
Loginov negira da veliča sovjetsku istoriju.
"Dok je staljinizam bio nesumnjivo beskrajno surov, bez te represije i tog šokantnog broja žrtava ne bi bilo transformacije civilizacije ove zemlje - transformacije od poljoprivredne u istorijsku naciju, od ekonomski zaostale do razvijene", kaže on.
Romanov kaže da mlađe generacije nisu učene o realnosti Staljinove vladavine.
"I dalje postoje živi ljudi koji su prošli kroz koncentracione logore i osećam da postoji takav razdor između nas. Sa svim programima koje sprovodimo u muzeju, trudimo se da napravimo nekakav 'mali most' između generacija".
Duboka podeljenost ostaje. Tokom nedavne debate o Staljinovoj zaostavštini održanoj na ruskom radiju Komsomolskaja pravda, dvoje prominentnih novinara se potuklo nakon što je jedan optužio svog protivnika da "pljuje na grobove" sovjetskih vojnika u Drugom svetskom ratu.
Ruski predsednik Vladimir Putin u prošlosti je nazivao Staljina "kompleksnom figurom". Predsednik je prošlog oktobra otvorio spomenik žrtvama represije Staljinove ere, upozoravajući da "ova užasna prošlost ne sme biti izbrisana iz ruskog nacionalnog sećanja".
U međuvremenu, kritičari ga optužuju za cinizam i ocenjuju da je politička sloboda ponovo na udaru u modernoj Rusiji.