Izostanak, nepravovremena i selektivna reakcija policije na raznim skupovima u prethodnom periodu podstiče društvene tenzije u Srbiji i situaciju na ivici sukoba. Istovremeno, štite se provokatori, a privode i hapse aktivisti, mladi ljudi, kritičari predstavnika vlasti i opozicioni političari koji učestvuju na različitim protestima“, zaključak je sa konferencije za medije Beogradskog centra za ljudska prava (BCLJP) održanoj u petak u Kući ljudskih prava u Beogradu.
Ocenivši stanje ljudskih prava u Srbiji u 2024. godini kao „poražavajuće“, izvršna direktorka BCLJP Sonja Tošković kaže za Glas Amerike da iz godine u godinu svedočimo eroziji demokratije i poštovanja ljudskih prava, a da je njihov ovogodišnji zaključak da su prava koja su u Srbiji najviše ugrožena, između ostalih - pravo na slobodu okupljanja i pravo na slobodu izražavanja.
„Mnoge građane i građanke ove zemlje, bilo da su ljudi koji su obični aktivisti, bilo da su studenti, srednjoškolci, ljudi koji dolaze iz civilnog društva, opozicioni političari - su u stvari itekako postali meta. To targetiranje, etiketiranje, pritvaranje, razvlačanje po tabloidnim medijima, prisluškivanje, su u stvari sve posledice toga na koji način država u stvari sprovodi jednu vrstu nadzora kada je u pitanju i sloboda izražavanja, ali i sloboda okupljanja“, kaže i dodaje da se kršenje ljudskih prava događa sada već na dnevnom nivou.
Ističe da se i vladavina prava i poštovanje ljudskih prava vrlo selektivno primenjuju i da Srbija ne može da se oceni kao zemlja koja ide u pravcu demokratizacije i ispunjavanja svih standarda koji se traže, bilo da su u pitanju evropske integracije ili bilo koji drugi međunarodni standard na koji se obavezala.
„Mi koji pratimo stanje ljudskih prava i vidimo sve ovo što se dešava i mnogi drugi itekako na svojoj koži osećaju ovo što sam na početku rekla, a s druge strane imamo jedan paralelni svet u kome Srbija cveta, postaje ekonomski tigar, u kome se prava ostvaraju. Dakle, imamo jednu šara lažu koja dovodi u stvari do toga da mi postajemo duboko polarizovano društvo“, navodi Tošković i dodaje da postoji jako puno poruka i signala da ta erozija ide na gore i da se ne može da očekivati nikakvo unapređenje ni u 2025.
"Tenzije u društvu i ozbiljna politička kriza uopšte nisu zanemarljivi"
Beogradski centar za ljudska prava dodaje i da građani i građanke mesecima protestuju boreći se protiv iskopavanja litijuma i ugrožavanja životne sredine u dolini Jadra i drugim delovima Srbije, kao i protiv rušenja Starog savskog mosta i Hotela Jugoslavija u Beogradu, divljih deponija nadomak gradskih sredina...
„Nezadovoljnih ljudi je gotovo u svakom mestu u Srbiji i zemlja je u permanentnom protestu. Dakle, vi imate milion tema zbog čega su ljudi nezadovoljni i koji zapravo pokazuju i traže od države da uradi nešto po tom pitanju, a s druge strane nikakvu reakciju nemate od strane te iste države. Dakle, do te mere je tenzija u društvu i jedna ozbiljna politička kriza koja nije zanemarljiva uopšte“, dodaje Sonja Tošković.
Govoreći konkrento o uklanjanju Starog savskog mosta u Beogradu i protestima koji prate taj projekat vlasti, Tošković je za Glas Amerike rekla da se u petak o toj temi oglasila i nezavsina ekspertkinja UN za oblast kulturnih prava Aleksandra Ksantaki, koja je u svom izveštaju izrazila zabrinutost „zbog tekućeg i nepovratnog uništavanja istorijskih objekata u Beogradu i represije nad onima koji pokušavaju da zaštite to mesto.“
„Jednostranim oduzimanjem statusa kulturnog dobra istorijskim objektima, Vlada Srbije im je oduzela zakonsku zaštitu. Ovo je otvorilo vrata privatnom interesu i početak rušenja. Međunarodno pravo priznaje ključnu ulogu kulturnog nasleđa u zaštiti i uživanju ljudskih prava. Namerno uništavanje ili oštećenje kulturnog nasleđa ne predstavlja samo kršenje kulturnih prava već i kršenje širih standarda ljudskih prava”, navela je Ksantaki.
U njenom saopštenju se dodaje i da odluka Vlade od 14. novembra nije sledila pravne procese propisane nacionalnim zakonom o nasleđu i da je doneta bez javne rasprave o budućem korišćenju ovih lokaliteta i bez odgovarajućih konsultacija.
„Kolektivi građana koji pokušavaju da fizički spreče rušenje Starog savskog mosta mirnim okupljanjem uklonjeni su od strane policije, a navodno je izvršen značajan politički pritisak na ustanove kulturnog nasleđa, kako bi se smanjilo protivljenje javnosti odlukama“, kaže se u saopštenju u kom se dodaje i da je Ksantaki u vezi ovih pitanja kontaktirala Vladu Srbije i da čeka odgovor nadležnih.
„Mislim da je ovo izuzetno važna stvar s obzirom da mi nismo u skorije imali reakciju u specijalnog izvestilca za kulturna prava i da ovo u stvari ukazuje na sve o čemu smo razgovarali“, dodaje Tošković.
BCLJP navodi i da izostaju istrage tužilaštva i u procesuiranju više slučajeva torture i zlostavljanja od strane policije, poput smrti osumnjičenog u Policijskoj upravi u Boru, torture nad gej mladićem u stanu u Beogradu, upada policije u neformalno romsko naselje u beogradskoj opštini Palilula, vezivanje za drvo i mučenje čoveka u Guči, prebijanje 74-godišnjeg čoveka u policiji u Novom Sadu.
„Dakle, godina je nažalost stvarno nekako godina nasilja, a tako je bilo i 2023. Mi danas možemo da govorimo o svakodnevnom nivou nepoštovanja ljudskih prava zato što toliko ima različitih ranljivih grupa gde se incidenti dešavaju svakodnevno - od Roma, osoba sa invaliditetom, žena, LGBT+ ljudi, pa onda svi ostali -, novinari, novinarke, ljudi koji rade u civilnom društvu, opozicioni političari… Ne sme se zaboraviti ni smrt 74-godišnjeg čoveka na izdržavanju prekršajne kazne u Padinskoj Skeli, zlostavljanog od strane drugih prekršajno kažnjenih lica, nezaštićenog od strane zavodskih službi i neprimećenog od strane Zaštitnika građana“, dodaje Tošković.
Izborne neregularnosti zabeležene u decembru 2023. i junu 2024. godine uz brojne zloupotrebe, nasilje u toku samog izbornog dana, falsifikovanje potpisa podrške, masovne migracije birača, kršenja izbornih prava, pravila i procedura ostaju takođe bez ikakvih reakcija pravosudnih organa, pokazujući slabosti demokratije u Srbiji koje u svojim izveštajima konstatuju i Evropski parlament, Evropska komisija, Kancelarija ODIHR-a, takođe je rečeno na konferenciji u Kući ljudskih prava u Beogradu.
„Ustavni sud Srbije se uopšte ne oglašava na podnete zahteve i inicijative u vezi sa kršenjem Ustava i izbornim neregularnostima, ali zato postupa po inicijativi multinacionalne kompanije u vezi sa iskopavanjem litijuma, i isto tako na inicijativu Zaštitnika građana odlučuje o obustavi Zakona o rodnoj ravnopravnosti u 2024. godini“, kaže Sonja Tošković i zaključuje da uz sve nabrojano, na loš položaj ljudskih prava građana Srbije dodatno utiču urušenost vladavine prava, zabrinjavajući pritisci na pravosuđe, ugrožene medijske slobode, teško okruženje u kojem rade novinari i organizacije civilnog društva, kao i atmosfera koja vlada u Narodnoj skupštini i sam način njenog rada.
Međunarodni dan ljudskih prava u Srbiji protekao je u atmosferi koju obeležavaju protesti studenata, štrajk prosvetnih radnika, poljoprivrednika, advokata i cele Advokatske komore Srbije, dok se svakog petka u 11.52 na ulicama i javnim mestima širom Srbije održavaju komemorativni skupovi građana koji odaju poštu stradalima u padu nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu.
