Najveće pretnje od terorizma u Srbiji, u kojoj tokom 2017. godine nije bilo terorističkih napada, i gde je nivo aktivnosti u vezi sa regrutacijom boraca za Islamsku državu bio nizak, ostaju potencijalno kretanje novca i oružja preko njene teritorije, povratak stranih terorističkih boraca i radikalizacija, navodi se u najnovijem izveštaju Stejt departmenta o terorizmu za 2017. godinu, koji je predstavljen u Vašingtonu.
U izveštaju se navodi da je vlada u Beogradu preduzela korake da poboljša svoju sposobnost u borbi protiv terorizma, usvajanjem Nacionalne strategije za sprečavanje i odgovor na terorizam u periodu od 2017. do 2021. godine, ali i nastavljanjem saradnje sa međunarodnim partnerima, uz poseban fokus na sprovođenje zakona i napore u oblasti sajber-bezbednosti.
Kao članica Globalne koalicije za poraz Islamske države, Srbija je obećala donacije u medicinskoj opremi u maju, ali neiskustvo u ulozi donatora i unutrašnje prepreke odložili su isporuku te pomoći i po svemu sudeći će ograničiti dodatnu finansijske i materijalne doprinose Koaliciji, navodi se u izveštaju, u kojem se takođe nagašava da je Srbija nastavila da koristi obuku američke vlade u izgradnji svojih kapaciteta za borbu protiv terorizma.
Kada je reč o pravosuđu, sprovođenju zakona i bezbednosti granica, u izveštaju se ističe da je neophodno da Srbija poboljša kapacitete za sprovođenje zakona, ali da je napredak zemlje u toj oblasti postojan. Ističe se članstvo Srbije u organizacijama čiji je cilj suprotstavljanje finansiranju terorizma i pranju novca, ali i strategija u borbi protiv nasilnog ekstremizma, u kojoj veliku ulogu ima nekoliko ministarstava, uključujući Ministarstvo kulture i informisanja; obrazovanja; omladine i sporta i unutrašnjih poslova.
Srbija je takođe uključena u ograničenu regionalnu i međunarodnu saradnju o antiterorističkim pitanjima, dodaje se u izveštaju, koji naglašava saradnju sa INTERPOL-om i Europolom, bilateralne programe saradnje u obezbeđivanju granica sa Bugarskom, Mađarskom i Rumunijom i slično granično partnerstvo sa Bosnom i Hercegovimom i Hrvatskom. Srpske agencije u ovoj oblasti rutinski sarađuju i sa Albanijom, Kosovom, Makedonijom i Crnom Gorom, zakljujuje se u izveštaju o Srbiji.
Izazovi na Kosovu, u BiH i Makedoniji
Od ostalih zemalja regiona, u izveštaju Stejt departmenta, obrađeni su Kosovo, Bosna i Hercegovina i Makedonija.
Za Kosovo, koje je takođe član Globalne koalicije za poraz Islamske države, navodi se da je i u 2017. nastavilo da se bori sa rastućom pretnjom terorizma, uz napomenu da je 403 građana Kosova putovalo u Siriju i Irak da se bori u redovima Islamske države ili al-Nusra Fronta, a da je 74 od njih poginulo. Prema podacima Stejt departmenta, 133 se vratilo, dok 196 ostaje u konfliktnim zonama.
Kada je reč o BiH, u izveštaju se ističe da je ta zemlja nastavila da povećava svoje antiterorističke kapacitete u 2017, ali da rupe u zakonima i blage kazne ostaju najveći izazovi. Efikasniju unutrašnju saradnju u BiH podrivaju međuagencijski i lični sukobi, dok ekstremistička ideologija i regionalne nacionalne ekstremističke grupe ostaju potencijalni izvor terorizma, a što se tiče rehabilitacije i deradikalizacije, nije načinjen veliki napredak, navodi se u delu izveštaja o BiH.
Makedonija je, navodi se u izveštaju, sarađivala sa SAD u antiterorističkim naporima, a takođe je, kao i Srbija, Kosovo i BiH, članica Globalne koalicije za poraz Islamske države. Makedonske vlasti su procenile da pripadnici i simpatizeri ISIS-a održavaju prisutvo u toj zemlji, a Ministarstvo unutrašnjih poslova i obaveštajna agencija procenjuju da je najmanje 150 makedonskih državljana putovalo da se priključi terorističkim grupama u Siriji i Iraku. Od njih, 30 je ubijeno, 40 je i dalje u tim zonama, dok se 80 vratilo kući u Makedoniju.
