Profesor politčkih nauka na Nacionalnom univerzitetu za odbranu, Stiven Majer, u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem, osvrnuo se na razvoj dogadjaja u Srbiji proteklih deset godina i predstojeću posetu državne sekretarke Hilari Klinton Zapadnom Balkanu.
Majer: “Period posle pada Miloševića se, po mom mišljenju, može se u izvesnom smislu uporediti sa periodom posle Kosovske bitke 1389. godine. Naime, u oba slučaja je došlo do vojnog poraza Srbije, prvo protiv Otomanske imperije, a potom nakon intervencije NATO-a. U oba slučaja, nakon poraza, došlo je do medjusobnih svadja i podela, koje su rezultirale dezintegracijom - prvo srednjevekovne srpske države, a nedavno Jugoslavije i srpskih teritorija. To je orijentisalo današnju Srbiju, uglavnom u negativnom pravcu, a kombinacija Miloševićeve katastrofalne politike i nekompetentnosti zapadne diplomatije paralisala je Srbiju tokom proteklih desetak godina. Na nesreću, mogućnost stvaranja moderne srpske države propuštena je i sada imate Srbiju koja se oseća žrtvom, sa dozom samosažaljenja i ugroženosti, i potrebom da se oslanja na druge za odgovore na pitanja o svojoj nacionalnoj orijentaciji.”
Glas Amerike: Kako procenjujete prošlogodišnju posetu potpredsednika Džozefa Bajdena Beogradu u svetlu predstojeće posete državne sekretarke Hilari Klinton regionu?
Majer: “Poseta potpredsednika Bajdena Beogradu imala je za cilj da podupre američku politiku u odnosu na Srbiju, i Srbije prema SAD, a sama činjenica da je neko tako visokog ranga posetio Beograd značila je upućivanje poruke da je ta zemlja vezana za nas, za Zapad, i za solucije koje imamo za nju, a u svetlu regionalnih zapadnih interesa.”
Glas Amerike: Šta očekujete od posete državne sekretarke Klinton Srbiji i regionu?
Majer: “Mislim da se njena poseta može uporediti sa posetom potpredsednika Džozefa Bajdena. Drugim rečima, poruka će biti da je budućnost Srbije sa Briselom i Vašingtonom. Aktuelna pitanja za Beograd i Prištinu su Kosovo i u kom pravcu će se kretati budući razgovori izmedju njih. Ustupak predsednika Borisa Tadića, pod pritiskom Evropske unije, u pogledu srpske rezolucije u UN, važan je korak u tom smislu. Naime, Brisel i Vašington u neku ruku govore Beogradu da bude razuman, i da se ne pridržava čvrstih stavova u vezi sa Kosovom, pošto će budućnost Srbije sa Zapadom biti daleko sigurnija. Poruka Prištini će biti slična, naime da vodi pregovore otvoreno i konstruktivno, imajući na umu da SAD podržavaju nezavisno Kosovo u sadašnjim granicama, bez podele. Stoga će sekretarka Klinton reći Prištini da bude strpljiva pošto joj stvari idu na ruku, a to je uglavnom zbog uticaja koji Vašinigton sada ima u Beogradu. U pogledu Sarajeva, tom posetom će biti potvrdjena dosadašnja američka politika u toj zemlji, odnosno unutrašnja politička saradnja i podrška jedinstvenoj Bosni i Hercegovini. U pogledu Dodika, mislim da je njegova pozicija ojačala kao rezultat izbora. Federacija ima ekonomske probleme, a pobeda Izetbegovica predstavlja pozitivan razvoj dogadjaja pošto je on sklon kompromisu.”
