Lideri Rusije, Turske i Irana trebalo bi da se sastanu u petak u Teheranu u okviru takozvanog Astanskog formata kako bi raspravljali o sudbini sirijske provincije Idlib, poslednjeg pobunjeničkog uporišta u zemlji.
Postoje strahovi da će sirijske i ruske snage započeti veliku ofanzivu, koja bi mogla da izazove humanitarnu katastrofu i sukobe sa delom pobunjenika koje podržava Turska. Ruske i sirijske snage izvodile su ove nedelje napade na ciljeve u Idlibu.
Oko 2,9 miliona ljudi živi u provinciji Idlib, poslednjem uporištu pobunjenika koje podržava Turska i rivalskih grupa, takođe protivnika sirijskog predsednika Bašara al Asada, uključujući i militantne grupe povezane sa Al Kaidom, Hajat Tahrir al Šam.
Ove se događa kao deo dugoročne sirijske i ruske strategije, smatra analitičar događanja u Siriji, Kajl Orton.
"Sve su ih popakovali u Idlib, tako da - kada dođe vreme za poslednji šou - mogu da uokvire ofanzivu u jezik borbe protiv terorizma. Njihov cilj, međutim, jeste civilno stanovništvo koje je ustalo protiv Asada pre sedam godina. Cilj je da se okonča pobuna i da se ponovo uspostavi potpuna kontrola nad zemljom".
Humanitarna kriza
Izlaskanik Ujedinjenih nacija, Stefan de Mistura, upozorio je ove nedelje na nadolazeću humanitarnu krizu epskih proporcija.
"Zbog toga apelujem, ako mogu, na predsednika (Vladimira) Putina i predsednika (Rečepa Tajipa) Erdogana da razgovaraju i da odu izvan tehničke diskusije i pronađu rešenje", rekao je de Mistura.
Turska je pojačala svoje vojno prisustvo u Idlibu i duž sirijske granice, povećavajući uloge u posredničkom ratu za kontrolu u Siriji, tvrdi Orton.
Dilema za Rusiju i Tursku
"Ova konfrontacija to donosi, pošto su Rusi bili u mogućnosti da imaju razlonike savezenike ili dobre odnose sa Iranom i Asadom u Damasku, sa Izraelom i sa Turskom. Sada, u Idlibu moraju da biraju između dva partnera - Turske, i Asada i Irana. Oni pokušavaju da izvedu lukavstvo postizanjem sporazuma koji bi predao pokrajinu Asadu i Iranu bez konflikta".
Da li će Erdogan prihvatiti takav sporazum, ostaje da se vidi.
"Ako Turska može da bude sigurna da PKK (Radnička partija Kurdistana) neće doći u Idlib, postoji šansa da tako bude. I ako neće biti preplavljeni izbeglicama, takođe, možda može doći do tako nečega. Problem je što su Iranci i (sirijski) režim započeli sa obukom PKK i što reklamiraju činjenicu da dolaze tu sa njihovim trupama", kaže Orton.
Posmatrači kažu da je zapadna neaktivnost ostavila Sjedinjene Države i njene saveznike perifernima po pitanju sudbine Idliba, koju izgleda da će odlučivati Moskva, Ankara i Teheran.
Američki predsednik Donald Tramp rekao je ove nedelje da sve oosmatra akcije sirijske vlade i njenih iranskih i ruskih podržavaoca i upozorio da će SAD, prema njegovim rečima, "biti veoma ljude" ako dođe do klanice.
