Strategija za Zapadni Balkan, dokument Evropske komisije koji će biti objavljen u utorak u Strazburu, bio je proteklih par mjeseci tema konsultacija i nadogradnje u skladu sa aktuelnim prilikama u regionu. Posljednja verzija dokumenta, iako zadržava ciljne datime napretka zapadnobalkanskih država u evropskim integracijama, ima oštrije poruke i ocjene, posebno kada je riječ o korupciji, vezi političkih elita sa kriminalnim strukturama i neefikasnosti sudstva.
Ako je do sada i bilo nedoumice da li evropski zvaničnici znaju ko su im partneri u regionu, ona je pregledom stanja izrečenim u Strategiji potpuno otklonjena. Ton dokumenta koji će u Strazburu biti objavljen u utorak je značajno oštriji u odnosu na njegov nacrt, i posebno naglašava važnost vladavine prava. Ta boljka zajednička za sve države Zapadnog Balkana, je i razlog zašto se, uz obećanje o evropskoj budućnosti dodaje: ali ne u stanju u kakvom su danas države regiona.
"Zarobljena država", termin je kojim Strategija opisuje trenutno stanje zemalja, i ukazuje na vezu vlasti sa organizovanim kriminalom i korupcijom, preplitanje javnog i privatnog interesa, bez jasnog odgovora sudstva, što stvara klimu nejednakosti pred zakonom.
Prijeko potrebne promjene mogu da dodju samo uz nezavisno i jako pravosudje, odgovorne vlasti i javnu upravu, ukazuje se dalje, uz konstataciju da je važan faktor promjena, mediji, blokiran i kontrolisan od strane politike.
Uz ovo, Strategija jasno poručuje: EU neće dozvoliti da države regiona uvezu sa sobom neriješene bilateralne sporove! Sporovi se, dakle, moraju trajno riješiti, a posebno normalizovati odnosi Beograda i Prištine. Dat je i rok: do kraja naredne godine se mora postići "sveobuhvatan i pravno obavezujući" sporazum o normalizaciji odnosa, kako bi Srbija i Kosovo nesmetano mogli nastaviti put ka EU.
Zadati rokovi za cijeli region ostaju: tokom naredne godine bi pristupne pregovore trebale da započnu Makedonija i Albanija, a BiH dobije status kandidata, 2023. Srbija i CG završavaju pregovore, godinu iza traje proces ratifikacije pristunog sporazuma, da bi 2025. te dvije države bile i formalno nove članice EU.
Već sada se govori o tome da je EK upala u zamku dajući konkretne rokove i obećanja, u situaciji kada ključni elementi plana nisu u njihovim, već u rukama vlada u regionu. Sa druge strane, u Komisiji vjeruju da će precizni datumi biti podsticaj tim istim vladama da predanije rade na reformama, uz jasno predočene zadatke i rokove. Svakako neće trebati dugo da se vidi ko je u pravu.