Normalizacija odnosa Beograda i Prištine dovela bi do ekonomskog rasta Srbije, veće zaposlenosti i boljeg životnog standarda građana, navodi se u analizi koja se bavi ekonomskim projekcijama različitih scenarija odnosa Srbije i Kosova. S druge strane, u slučaju očuvanja statusa kvo i nerešenih odnosa, ekonomske posledice bile bi pad ekonomske saradnje sa evopskim zemljama, stagnacija i uskoro značajan ekonomski pad, što bi dalje pogodovalo iseljavanju mladih i širenju "bele kuge". Na predstavljanju su se čuli i podaci o vrlo dobroj saradnji preduzeća iz Srbije sa onima sa Kosova.
Na predstavljanju studije "Ekonomski, demografski i socijalni efekti različitih scenarija normalizacije odnosa između Beograda i Prištine" u beogadskom Medija centru, direktorka Fondacije za otvoreno društvo Jadranka Jelinčić rekla je da je realnije očekivati scenario, koji podrazumeva da će se odnosi između Srbije i Kosova na određeni način normalizovati, bilo kroz razmenu teritorija ili primenu Briselskog sporazuma. Kao rezultat tih procesa Srbija bi se uspešno priključila Evropskoj uniji, najverovatnije između 2025. i 2030. godine.
Studiju je naručila Fondacija za otvoreno društvo, u nameri da se građanima ukaže na posledice nerešavanja odnosa Srbije i Kosova, koje bi se ogledale u starenju populacije, ne samo zbog manje stope nataliteta, već i odlaska mladih ljudi iz zemlje, zatim u padu broja zaposlenih, manjim penzijama, slabijem privrednom rastu, manjim investicijama i izvozu.
Prema drugom scenariju koji je uzet u razmatranje u izradi studije, nastavlja se status kvo u kojem nema normalizacije odnosa. U tom slučaju, pregovori sa EU završavaju se neuspehom, a Srbija prema svim pokazateljima ostaje daleko iza razvijenih zemalja EU, sa kojima bi i saradnja konstantno slabila.
U slučaju statusa kvo, Srbija, u kojoj danas živi oko 7,1 milion ljudi, do 2060. godine imala bi samo 3,69 miliona stanovnika, ili 44 odsto manje. U slučaju uspostavljanja boljih odnosa, populacija u Srbiji pala bi za 17 odsto, predviđaju autori.
Penzije bi prema projekciji lagano rasle i ako ne dođe do normalizacije, po stopi od 1,2 odsto godišnje. No, u slučaju rešavanja krize i nastavka refomisanja privrede i saradnje sa razvijenim zemljama, postojali bi uslovi da one rastu po po stopi od 3,2 odsto godišnje. Takođe, normalizacija odnosa bi stvorila uslove da prosečna godišnja stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije do 2030. godine bude 4,5 odsto, a ako bi bilo nerešeno stanje, rast bi bio 1,9 odsto. Izvoz roba i usluga bi u prvom scenariju sa sadašanjih 50,2 odsto BDP-a bio uvećan na 65 odsto, a u drugom scenariju bi iznosio svega 38 odsto BDP-a.
Status kvo donosi drastičan pad investicija, rasta, zaposlenosti, rast inflacije...
Po realnom scenariju 2030. godine BDP bi u Srbiji, prema rečima šefa istraživačkog tima Miladina Kovačevića, iznosio 85,7 milijardi evra, a ako ostane status kvo 65,8 miliardi, što znači manje za 19,9 milijardi.
"Ako se zadrži status kvo može se očekivati drastičan pad stranih investicija, ekonomskog rasta, zaposlenosti, standarda građana, pad kreditnog rejtinga i porast cene zaduživanja", rekao je Kovačević.
Dinar bi, ako se normalizuju odnosi Beograda i Prištine, slabio dva odsto godišnje, dok bi u drugom značajno slabio u celom projektovanom period, zbog porasta potrošnje i inflacije.
U slučaju normalizacije odnosa Beograda i Prištine, zbog zadovoljavajućih ekonomskih kretanja učešće izdataka za penzije u BDP-u smanjilo bi se, prema rečima Katarine Stančić, sa 11 odsto u 2016. godini na 7,8 odsto u 2030. godini, odnosno na 5,2 odsto u 2060.
Scenario stausa kvo predvidja da, pod uslovom da se želi da se održi makroekonomska stabilnost, prosečne penzije ostaju na nivou iz 2017, u intervalu od 43 godine. To bi dovelo do njihove neodrživosti i opterećenja javnih finansija i povećanja apsolutnog i relativnog siromaštva.
Razmena teritorija?
Dušan Gavrilović je govorio o scenariju postizanja sporazuma između Beograda i Prištine, uz razmenu teritorija sa većinskim albanskim, odnosno srpskim stanovništvom na jugu Srbije i severu Kosova.
"Srbija bi razmenila Preševo, gde živi 29.600 stanovnika od čega je 91 odsto albanskog stanovništva, za četiri opštine na severu Kosova sa većinskim srpskim stanovništvom, Zvečan, Zubin Potok, Leposavić i severni deo Kosovske Mitrovice gde živi oko 42.021 osoba", rekao je Gavrilović.
Demografski dobitak u tom scenariju za Srbiju bio bi 12.000 stanovnika, teritorijalni 1.000 kvadratnih kilometara, godišnji rashodi za Kancelariju za Kosovo bi se smanjili sa 47 miliona evra na devet miliona, a razlika u BDP bi bila u korist Srbije za 52,9 miliona evra godišnje.
Razmena bi podrazumevala i ustupanje skijališta i obekata na planiti Šari, za koje je Kosovo zainteresovano, za neki deo teritorije, koji bi se mogao povezati sa nekom od opština sa severa Kosova, što bi mogao da bude kombinat Trepča, ili nalazišta prirodnih bogatstava.
Drugi prioritet, prema njegovim rečima, jeste nastojanje da se dobije što veći vlasnički udeo u velikim privrednim sistemima elektroprivredi, Trepči, Feroniklu...
"Zbog toga što se većina privrednih kompleksa nalazi na teritoriji, koja bi ostala Kosovu u procesu poravnanja se mora insistirati na vlasničkoj transformaciji, koja dozvoljava udeo ili apsolutno vlasništvo nad korporacijom i onom vlasniku koji nije iz te države", rekao je Gavrilović.
Dodao je da bi se problem restitucije državne, crkvene i privatne imovine morao internacionalizovati i rešavati na osnovu medjunarodno priznatih modela eksteritorijalnosti.
Međusobna saradnja preko 4.500 firmi iz Srbije i sa Kosova
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež je rekao da privrednici traže da se normalizuju odnosi Beograda i Prištine, jer imaju smetnje u svakodnevnom poslovanju, koje se, međutim, i pored nerešenih odnosa vrlo živo odvija.
"To bi doprinelo da se znatno uveća promet između Srbije i Kosova, koji sada iznosi oko 464 miliona evra, od čega je prodaja robe iz Srbije u vrednosti 442 miliona evra", kazao je Čadež.
PKS se, prema njegovim rečima, već tri godine bavi intenzivnom saradnjom sa privrednom komorom u Prištini. On kaže da je interesovanje za saradnju ogromno, da su srpska preduzeća učestovala na kosovskim sajmovima, a da na predstojećem Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu treba da učestvuje 70 firmi sa Kosova.
Prema njegovim rečima, potencijal postoji, a Kosovo je za Srbiju važno tržište.
"I danas smo tamo prisutni, kad su odnosi ovakvi, kompanije sarađuju, ne prođe ni jedna nedelja da u Komori nemamo nekog sa Kosova, s kim razgovaramo i nalazimo partnere ovde, ali kad sve okupite i pitate šta im je najteže – to je ta politička hipoteka, koja sa sobom nosi vrlo praktične prepreke", rekao je Čadež.
Privredne komore Srbije i Kosova su prema njegovim rečima omogućile povezivanje 4.500 kompanija sa oba tržišta, a rezultat toga su poslovni ugovori i brojni zajednički poslovi.
"Ne pronađe li se rešenje za odnose Srbije i Kosova ljudi će odlaziti sa tog područja. Izgubili smo mnogo vremena i što pre treba da se dođemo do tog rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane", rekao je Čadež.