Društvo sudija Srbije sa željenjem je konstatovalo da se ponavlja praksa da se značajne izmene zakona planiraju bez prethodnog konsultovanja stručne javnosti i bez javne rasprave. Komentarišući nedavno najavljene izmene Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postukpu, Društvo sudija izražava žaljenje i zato što je prilikom predstavljanja promena u zakonima rečeno da stav stručne javnosti i građanskog društva neće biti uzeti u obzir, što "nije svojstveno demokratskom društvu".
"Kao posledicu takve prakse dobili smo najavu primene istih mera čija ranija primena nije dala očekivane rezultate. Mera za koje nema pouzdanih dokaza da su ostvarile očekivane rezultate, mera koje mogu biti u sukobu sa međunarodnim obavezama Srbije kao i meru kojom se sudovima nameće dužnost čije ispunjenje ne zavisi samo od postupanja suda", navodi se u saopštenju.
Strukovno udruženje sudija pozvalo je nadležne organe, a pre svihVrhovni kasacioni sud i Visoki savet sudstva da razmotre najavljene mere i izjasne se o njima i ukazalo da propisivanje strožijih kazni za neka od najtežih krivičnih nije sporno sa stanovišta legaliteta, ali da se postavlja pitanje opravdanosti tih mera.
Društvo podseća da su iste mere preduzimane i u ranijim izmenama Krivičnog zakonika, ali da nisu dale očekivane rezultate u suzbijanju tih krivičnih dela i da nema dokaza da je progresivno kažnjavanje u zemljama u kojima postoji dalo bolje rezultate u suzbijanju kriminala, u odnosu na zemlje u kojima takva mera ne postoji.
Najavljene izmene Krivičnog zakonika obrazložene su uverenjem da sudovi izriču blage kazne za najteža krivična dela sa elementima nasilja i trgovine drogom. Takvo uverenje se zasniva na statističkim podacima o visini izrečenih kazni, iz kojih proizlazi da sudovi u velikom procentu izriču kazne bliže minimumu zakonom propisane kazne. Ovakvi statistički podaci, za koje izvor nije naveden, čak i da su tačni, sami za sebe ne pružaju pouzdan osnov za uopšteni zaključak da su izrečene kazne blage, ocenjuje DSS.
"Ukoliko bi se pokazalo da su izrečene kazne odgovarajuće, to bi otvorilo pitanje zašto pred sudovima nema okrivljenih koji zaslužuju strožije kazne od izrečenih. U tom slučaju bi mere za suzbijanje ovih krivičnih dela trebalo usmeriti ka drugim organima, a ne ka sudu", kaže se u saopštenju.
Takođe, Društvo sudija ne osporava uvođenje kazne doživotnog zatvora, ali ističe da najava iz vrha vlasti da će biti isključena mogućnost za uslovni otpust lica koja su osuđena na ovu kaznu, mogu Srbiju dovesti u sukob sa obavezama koje proističu iz međunarodnih konvencija koje je ratifikovala", poručuju sudije.