Za ebolu još nije pronađen lek, ali nekoliko američkih pacijenata je primilo infuziju krvi i plazme jednog čoveka koji je preživeo ovaj opaki virus. Da li krv preživelih od ebole ima neku medicinsku vrednost?
Transfuzija krvi je jedan od eksperimentalnih tretmana za ebolu. Preživeli možda imaju dovoljno visok nivo antitela u svojoj krvi, koja mogu da pomognu u borbi protiv virusa ebole u obolelim pacijentima.
Troje pacijenata u Sjedinjenim Državama su do sada dobili krv ili plazmu dr Brentlija, ali ne i Tomas Dankan, Liberijac koji je podlegao opakom virusu u bolnici u Dalasu – a koji nije imao kompatibilnu krvnu grupu.
Transfuzija krvi ima neke sličnosti sa vakcinama na čijem se razvoju trenutno radi, u kojima se koriste veštačka antitela slična onima koja su pronađena u krvi preživelih.
Doktor Džesi Gudman, profesor medicine i infektivnih bolesti na Medicinskom centru univerziteta Džordžtaun kaže da je potrebno još istraživanja o efektivnosti transfuzija.
"Ne znamo da li transfuzija krvi od nekoga ko se oporavio od bolesti zaista pomaže. Ne znamo. Činjenica da neki koji su primili krv ozdrave, ne znači da su se oporavili zahvaljujući transfuziji", kaže dr Gudman.
On takođe ističe da je transfuzija možda samo jedan od elemenata tretmana preživelih od ebole. Hitna medicinska pomoć i sveukupno zdravstveno stanje pacijenta su takođe bitni faktori.
Tretman transfuzijom krvi moraće da prođe stroge testove kako bi se utvrdilo da li je uspešan. Međutim, iako se utvrdi da krv dr Brentlija nije ključni deo tretmana, profesor Lorens Gostin sa univerziteta Džordžtaun smatra da njegova, a i krv svih koji su preživeli ebolu, pripada svima.
"Svi smo mi pripadnici ljudske rase i kao takvi to znači da ne bi trebalo da budemo sebični. Trebalo bi da budemo okrenuti zajednici. Ne bi trebalo da postoje patenti ni finansijska dobrobit. Ne bi trebalo oklevati. Svima je jasno šta je etički ispravno uraditi", podseća profesor Gostin.
Ovo pitanje će se sigurno ponovo pojaviti tokom dugog puta ka otkriću efektivnog leka protiv ebole.