Više od četvrtine kopna naše planete moglo bi u toku nekoliko narednih decenija da bude znatno više izloženo sušama, pokazalo je novo istraživanje britanskog Univerziteta istočne Anglije i kineskog Južnog univerziteta nauke i tehnologije. Naučnici upozoravaju da promene padavina i isparavanja povezane sa klimatskim promenama mogu da utiču na povećanje verovatnoće domino efekta dugotrajnih suša i šumskih požara.
Naučnici procenjuju da su se temperature širom sveta od predindustrijskih vremena povećale za jedan stepen. Većina njih krivi uticaj ljudskog faktora kao što je upotreba fosilnih goriva.
Istraživači su ispitivali koji efekat izaziva povećanje temperature od 2 stepena na izloženost sušama u različitim regijama, odnosno mera suvoće zemljine površine. Manodž Džoši je stručnjak Univerziteta Istočne Anglije.
“Ono što smo otkrili je da među regione koji su se značajno promenili u poređenju sa godišnjim varijacijama koje smo imali u prošlosti, spadaju jugoistočna Kina, centralni deo Severne Amerike, severni delovi Južne Amerike, južna Afrika i Mediteran.”
Pariski klimatski sporazum, potpisan 2015. godine, ima za cilj ograničenje globalnog zagrevanja na dva stepena iznad nivoa tokom predindustrijskog perioda. Džoši navodi da je taj nivo kritičan.
“Otkrili smo da u ovih šest regiona koje smo posmatrali, možete zapravo ograničiti količinu aridifikacije ukoliko se porast temperature na globalnom nivou zadrži na 2 stepena.”
Kako će izgledati znatno suvlji svet?
“Buduća prosečna klima biće poput više sušnih godina kroz koje prolazimo. To je kao da se suočavate sa umerenom sušom koja nikada ne prestaje. Ako ste zainteresovani za posledice takve suše u poljoprivredi, poput toplotnog stresa, domino efekta suše ili potencijalnih šumskih požara na primer – za sve faktore aridnost je veoma važna.”
Kalifornija je trenutna pretrpela neke od najtežih šumskih požara u svojoj istoriji. Preko pet i po hiljada kvadratnih kilometara bilo je zahvaćeno vatrom tokom 2017. godine i skoro 50 ljudi je izgubilo život.
“KIimatske promene će učiniti određene stvari verovatnijim – pri tom mislim na šumske požare i sušne regione. Međutim, ne možete uzeti određene pojave i reći da je do njih došlo zbog klimatskih promena. To nije način na koji funkcioniše klimatska nauka.
Istraživački tim upozorava da bi na poljoprivredu, biorazličitost i kvalitet vode direktno uticalo sušenje ogromnih površina zemlje.