Područje jugoistočne Evrope, u kojem se nalazi i Srbija, jedno je od najugroženijih globalnim klimatskim promenama, pre svega zbog povećanja srednje godišnje temperature vazduha i neujednačne količine padavina u našoj zemlji, ocenio je dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić.
U ovom trenutku postoje velike površine šuma u Srbiji koje se suše “zbog stresa”, odnosno, povećanja prosečne godišnje temperature vazduha, objasnio je Ristić na međunarodnom skupu stručnjaka zemalja centralne i istočne Evrope i Kine "16+1", na kojem se razgovara o problemima vezanim za klimatske promene u svetu, nestajanja šuma i razvoja drvne industrije.
Na skupu su učesnici predstavili probleme sa kojima se njihove zemlje susreću usled klimatskih promena, a šumarstvo je ocenjeno kao jedno od najvažnijih mera za ublažavanje efekata ovih promena.
Otvarajući današnji skup, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović rekao je da je upravo tema borbe protiv klimatskih promena gde će se zajedničkom izjavom potvrditi važnost šume i šumarstva u ovoj oblasti.
“Šume su neophodne za opstanak ljudskog društva,” rekao je Nedimović te podsetio da se ovih dana navršava četiri godine od velikih poplava koje su bile posledica klimatskih promena.
Prema Ristiću, osnovno pitanje za stručnjake na skupu je i kako razvijati globalnu drvnu industriju, a ne ugrožavati prirodu i kako da 5.000 firmi u našoj zemlji iz ovog sektora nastavi da se razvija, ali bez uticaja na prirodno okruženje.
“Srbija, posle tranzicionih dešavanja, ima industriju drveta kao jednu od najvitalnijih grana privrede koja zapošljava 30 hiljada ljudi i prihoduje više od milijardu evra,” rekao je Ristić.
Zamenik direktora Državne administracije za šumarstvo NR Kine Liu Dungšeng poručio je da je neophodno produbiti saradnju na polju šumarstva između 16 država i Kine i pokrenuti i bilateralnu saradnju između naučnih institucija i preduzeća ovih zemalja.
Napomenuo je da bi u budućnosti "šumski turizam" mogla biti oblast za saradnju dve zemlje i pozvao da srpska preduzeća posete u oktobru sajam posvećen turizmu u Gvangdžouu, na jugu Kine.
Zbog ubrzanog razvoja ovog privrednog sektora u našoj zemlji, kaže Ristić, kineske kompanije su zainteresovane za ulaganje u drvnu industriju, a godinama unazad naša kvalitetna stabla putuju u Kinu.
“Pored tradicionalnih tržišta Severne Amerike, Rusije i područja Balkana, Srbija je veoma zanimljiva za kineske kompanije koje ovde kupuju vrlo kvalietno drvo i prerađuju u vrhunske proizvode u svojim kompanijama i širom sveta,” objašnjava dekan Šumarskog fakulteta.
Pitanja kako da se koriste šume u Srbiji, da se ne napravi šteta i podrži razvoj industrije drveta, i da se, pri tome građanima obezbedi svake godine dovoljna količina drveta za ogrev, biće tema i narednih godina za stručnjake za klimatske promene.
Zato, kaže Ristić, predlaže se, pre svega, bolja organizacija nadležnih institucija, odgovorniji odnos pojedinaca prema šumama kao i promena niza zakona te brži "uvoz" savremenih pozitivnih iskustava i znanja iz sveta.
Na kraju skupa, ministri i članovi kineske delegacije pustili su u rad zajednički projekat, portal o klimatskim promenama i šumarstvu www.cina-ceecforestry.org na kojem su sve informacije o prošlim i budućim zajedničkim projektima zemalja “16+1”.