Bivši američki predsednik Barak Obama ju je dobio. Njegovi prethodnici Džimi Karter, Teodor Ruzvelt i Vudro Vilson, takođe.
A sada, pristalice aktuelnog američkog predsednika Donalda Trampa traže da on bude sledeći američki lider, koji će dobiti Nobelovu nagradu za mir.
Sama ideja suočava se sa negodovanjem i prevrtanjem očima u Evropi, gde je Tramp i dalje izuzetno nepopularan.
Međutim, to ne sprečava sve više uticajnih ličnosti da pritiskaju Novelov komitet da razmotri Trampa za laureata najprestižnijeg priznanja u svetu diplomatije.
“Govorim o tome već mesecima”, kaže kongresmen iz Indijane Luk Meser, koji hvali ono što naziva Trampovom "tviter diplomatijom".
On je jedan od 18 republikanskih zakonodavaca, koji su pisali predsedavajućoj Norveškog Nobelovog komiteta Berit Rajs-Andersen prošle nedelje da "s poštovanjem nominuju predsednika Donalda Džej Trampa za Nobelovu nagradu za mir za 2019. godinu, zbog njegovog rada na okončanju Korejskog rata, denuklearizaciji Korejskog poluostrva, i donošenju mira u taj region”.
Po običaju, zakonodavci u Skandinaviji, gde se Nobel dodeljuje, uzdržavaju se od komentarisanja mogućih kandidata. Međutim, u Kopenhagenu, nije baš bilo mnogo onih koji bi podržali Trampa.
“Tramp... nagrada za mir? Mora da se šalite”, rekla je Lene Larsen, 46-godišnja finansijska radnica, pre nego što je prasnula u smeh.
“Možda bi to trebalo da bude neka nagrada za seks ili za nepopularnost”.
Pedeset-dvogodišnji Hase Jakupsen smatra da su Trampovi izgledi za pobedu mali.
“Prilično sam siguran da Norvežani shvataju o čemu se radi. To što je neko nominovan, ne znači da će dobiti nagradu. Prilično je besmisleno nadati se tome", kaže Jakupsen.
Sve se dešava usred priprema za Trampov istorijski samit sa liderom Severne Koreje Kim Džong Unom, koji će biti najveći diplomatski te4st do sada za predsednika čiji je neuobičajeni pristup spoljnoj politici takođe izazvao strah od nuklearne zime. Tramp je doduše ove nedelje ostvario značajnu diplomatsku pobedu, kada je saopštio da su trojica Amerikanaca, koja su bila zatvorena u Severnoj Koreji, na poutu kući u SAD.
Ostaje međutim vrlo neizvesno da li će se Pjongjang na kraju složiti da odustane od svog nuklearnog oružja i dozvoliti nezavisnim inspektorima da provere da li poštuju to.
Ankete širom sveta ne idu u korist predsednika Trampa, ali njegove pristalice, među kojima je i bitanski političar Najdžel Faradž, kao argument navode činjenicu da je Barak Obama dobio nagradu za mnogo manja dostignuća.
“Dobio je Nobelovu nagradu za mir za ono što će možda da uradi", rekao je prošlog meseca za jednu londonsku radio stanicu Faradž, bivši lider UKIP-a, Britanske stranke za nezavisnost.
Faradž, koji je učestvovao u Trampovoj predizbornoj kampanji, izjavio je da aktuelni američki predsednik zaslužuje nagradu “zbog toga što je uspeo da pokrene razgovore sa Severnom Korejom, nešto što nijednom američkom predsedniku nikada ranije nije pošlo za rukom".
Kao poslanik Evropskog parlamenta, Faradž je među onima koji mogu da nominuju za to priznanje, i to je i rekao - da planira da pokrene peticiju za podršku Trampu.
Ideju da Tramp bude nagrađen podržava i predsednik Južne Koreje Mun Džae-in, koji je tokom sastanka sa svojim kabinetom izjavio da bi Tramp trebalo da bude laureat, a ne on, kako je to predložila udovica bivše južnokoresjkog predsednika.
Trampove pristalice brzo su podržale tu ideju, ali iznenađujuće - ne i predsednik Tramp, koji retko okleva da pohvali samog sebe, i preuzme zalsuge za nešto čak i kada ih možda ne zaslužuje.
Tokom nedavnog govora u Mičigenu, kada je pomenuo napore u vezi sa SAevernom Korejom, okupljeni su počeli da skandiraju: “Nobel! Nobel! Nobel!”, na šta je Tramp odgovorio:
“To je veoma lepo od vas, hvala vam. Nobel, zvuči sjajno, ja samo želim da obavim posao”.
Ove nedelje, kada su ga pitali da li misli da zaslužuje Nobelovu nagradu za mir, Tramp je odgovorio: “Svi to misle, ali ja to nika ne bih rekao”, dodajući da je jedina nagrada koju želi “pobeda za svet”.
Nekoliko ljudi koji su bliski predsedniku Trampu takođe su rekli da ga nikad nisu čuli da razgovara o Nobelovoj nagradi za mir.
Nominacije mogu da pošalju profesori univerziteta, direktori instituta za istraživanje mira i spoljih poslova, bivši dobitnica, ali i članovi nacionlanih parlamenata i vlada, između ostalih.
Da bi nečija nominacija bila razmotrena, ona mora da stigne Norveškom Nobelovom komitetu pre 1. februara. Trenutno ima 330 kandidata za nagradu za 2018, uključujući 114 organizacija. Nominacije se drže u tajnosti 50 godina.
