Dok sirijska vojska, uz međunarodnu podršku, vodi, kako se nada, poslednju bitku za teritoriju koju kontroliše Islamska država, više od 65.000 ljudi evakuisalo se u kampove na severu Sirije. To su, uglavnom, žene i deca. Niko nije očekivao niti planirao tako veliki broj raseljenih, a mnogi od njih se zariču da će se Islamska država ponovo uzdići. Sve opasniji uslovi u izbegličkom kampu al-Hol na severu Sirije - samo raspiruju gnev.
Većina ljudi koji su se evakuisali iz poslednjeg uporišta Islamske države u Siriji su bliži ili dalji rođaci njenih boraca. Veliki broj čine žene, udovice ili deca tih boraca, a mnogi nisu izgubili veru u ISIS.
Um Mohamad veruje da Islamska država ubija neprijatelje iz ispravnih razloga i nada se da će njeno petoro dece jednog dana krenuti stopama svog oca.
“Neću ni morati da im kažem, oni znaju šta vole. Vole Islamsku državu. Njihov otac je bio njen pripadnik”.
Humanitarni radnici kažu da je jedini način koji znaju da se suprotstave masovnom ekstremizmu u kampovima da pruže humanitarnu pomoć i dokažu da nisu neprijatelj. Međutim, zbog prenaseljenosti kampa i nedostatka osnovnih zaliha - taj cilj je sve teže ostvariti.
Proteklih dana, najmanje stotinu ljudi je preminulo ili tokom putovanja ka izbegličkom kampu ili po dolasku. Skoro sve žrtve su bile deca. Vlada teška zdravstvena kriza a za novopridošle su potrebne hiljade novih šatora. Zvaničnik kampa Mazen Šekhe objašnjava:
“Trenutno smo u vanrednoj situaciji, jer, kao što vidite, mnogo ljudi dolazi iz područja koja su bila pod kontrolom ISIS-a i naše su potrebe ogromne”.
Strane porodice boraca Islamske države se drže u odvojenom delu kampa, a mnoge čekaju vesti da li će ih zemlje porekla primiti nazad. Budućnost sirijskih i iračkih porodica takođe je nejasna.
Islamska države se povlačila tokom više godina, kako su njeni borci potiskivani iz gradova i manjih mesta. Te porodice su sada daleko od kuće, a zajednice iz kojih potiču će ih možda odbaciti ako pokušaju da se vrate.
Međutim, humanitarne organizacije ističu da je kamp na “ivici pucanja” i da će sva razmišljanja o budućnosti morati da sačekaju dok se ne reši trenutna kriza.
