Broj samoubistava u Sjedinjenim Državama je u porastu. U najnovijem vladinom izveštaju navodi se da je skoro 45 hiljada Amerikanaca izvršilo samoubistvo tokom 2016. godine, što je više nego dva puta od broja ubistava. Zapravo, stopa samoubistva, posebno među mladim ljudima starosti 15 do 34 godine, u porastu je već tri decenije, mnogo pre nedavnih slučajeva poznatih javnih ličnosti dizajnerke Kejt Spejd i slavnog kuvara Entonija Bordejna.
Slava i novac nisu recept za sreću. Prerane smrti Kejt Spejd i Entonija Bordejna koji su digli ruku na sebe otkrivaju da javna percepcija uspeha može da zavara. To takođe ukazuje na uznemirujuću i sve veću realnost u Americi.
“Sedamnaest odsto naše opšte populacije s vremena na vreme pomisli, da li je moj život vredan? Iako, samo po sebi, to nije najava samoubistva, to dokazuje da su duboka egzistencijalna pitanja o tome šta je život, da li ga je vredno živeti, razmišljanja koja imaju mnogi ljudi. Zato kada vidite da je neka javna ličnost to zapravo učinila, to postaje veoma realno”, navodi Džejms Grifits, stručnjak Univerziteta Džordž Vašington.
Još gore, kažu stručnjaci je to da samoubistva javnih ličnosti mogu da budu zarazna. Samoubistva dobro poznatih pojedinaca mogu da izazovu kopirana samoubistva, nazvana Verter efekat, koja su dobila ime po izmišljenom liku kojeg je u knjizi iz 18. veka opisao Johan Volfgang fon Gete. Nakon što je Geteov mladi lik izvršio samoubistvo, desetine evropskih čitalaca tada je učinilo isto. Slično se dogodilo i 2014. godine, nakon što je američki glumac Robin Vilijams oduzeo sebi život. Nedavno, telefonske službe za sprečavanje suicida prijavile su povećanje broja hitnih poziva za 65 odsto posle smrti Spejd i Bordejna.
“Ako se metod popularizuje i pokazuje ponovo i ponovo, taj metod će skočiti kada je samoubistvo u vestima oko 4 meseca kasnije. Veoma je važno ne govoriti mnogo o metodu”, ističe istoričarka i istraživač Dženifer Majkl Hekt.
Lia Haris nije imala ni jedan primer javnih ličnosti kada je počela da ima suicidalne misli sa 7 godina. Ona priznaje da je nekoliko puta pokušala samoubistvo dok joj lekari nisu prepisali antidepresive. Ali, kaže ona, lekovi nisu uvek delotvorni.
“Većina ljudi koja je izvršila samoubistvo već je primila terapiju i tretman, uključujući lekove. Pitanje lekova je veoma kontroverzno u ovom društvu. Ali mogu da vam kažem, moje iskustvo sa uzimanjem antidepresiva kao dete i kao adolescent, je da je to pojačalo moja suicidalna osećanja.”
Svaki šesti Amerikanac uzima neku vrstu antidepresiva. Ali Centri za kontrolu bolesti navode da se depresija i mentalna oboljenja odnose na samo polovinu samoubistava. Drugi vodeći uzroci uključuju loše međuljudske odnose, finansijske probleme i narkomaniju.
“Naš fokus prevencije je suviše usmeren na kasnije faze. Mi se u velikoj meri usmeravamo na osobe koje već imaju mentalna stanja, koja, kako navode i Centri za kontrolu bolesti, ima samo oko polovina onih koji su pokušali ili bi mogli da izvrše samoubistvo”, kaže Lia Haris koja se sada bavi prevencijom samoubistava.
To je problem za koji stručnjaci kažu da će biti mnogo teži ako se ne radi na njegovom rešavanju. Samoubistvo je sada deseti po redu uzrok smrti u Sjedinjenim Državama i kao što su već mnogi počeli da shvataju, problem koji ni slava ni finansijski uspeh neće rešiti.