Američki predsednik Džo Bajden založio se za odbranu slobode i demokratije na osamdesetu godišnjicu savezničkog iskrcavanja u Normandiji.
Pre osam decenija, 6. juna 1944, više od 150.000 savezničkih vojnika se iz vazduha i sa mora iskrcalo u Francusku kako bi proterali snage nacističke Nemačke.
Bajden je države Zapada, tokom zajedničke ceremonije sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, pozvao da nastave sa podrškom Ukrajini i da se, kako je rekao, ne predaju ruskoj tiraniji.
“Potrebno je povratiti duh Dana D i sarađivati u trenutku kada se demokratija nalazi pod najvećim pretnjama Drugog svetskog rata. Izolacionizam nije bio odgovor pre 80 godina i nije rešenje danas“, rekao je Bajden.
Američki lider je obećao da SAD i NATO neće odustati od podrške Ukrajini u njenom otporu ruskoj invaziji, ocenjujući da je demokratija sada više ugrožena nego u bilo kom trenutku od Drugog svetskog rata.
"Nećemo pokleći, nećemo se predati siledžijama, to je prosto nezamislivo. Ako to učiniom, sloboda će biti potčinjena a cela Evropa ugrožena", rekao je tokom ceremonije na američkom groblju u Normandiji.
"Ako to uradimo, to znači da smo zaboravili šta se dogodilo ovde, na ovim svetim plažama", zaključio je američki predsednik.
Na plaži Omaha, gde se iskrcao najveći broj savezničkih vojnika tokom operacije “Overlord”, međunarodnoj ceremoniji trebalo bi da prisustvuje više od 20 šefova država i vlada. Na tom mestu je 6. juna 1944, u akciji za koju se smatra da je preokrenula tok Drugog svetskog rata u korist saveznika, poginulo 2.400 američkih vojnika.
Francuski predsednik Makron je američkim veteranima dodelio orden Legije časti.
„Ako mogu tako da kažem, vratili ste se kući. Francuska neće zaboraviti vašu žrtvu”, rekao je predsednik Makron.
Američki veterani, mnogi od njih u poodmaklim godinama, nosili su kačkete na kojima je pisalo da su veterani Drugog svetskog rata.
Gotovo dve stotine veterana, od kojih većina bila Amerikanaca i Britanaca, prisustvovala je manifestacijama u Francuskoj, Britaniji i Americi - povodom iskrcavanja savezničkih vojnika u Evropi.
Obeležavanje je održano i u Britaniji. Obraćajući se na ceremoniji, kralj Čarls, odeven u vojnu uniformu, pozvao je na izraženiju međunarodnu saradnju u borbi za mir.
„Podsećamo se lekcije koja se ponavlja tokom decenija: slobodne nacije potrebno je da se zajednički suprotstave tiraniji”, poručio je Čarls koji je govorio na francuskom i engleskom jeziku.
U obeležavanje godišnjice Dana D uključeni su ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, nemački kancelar Olaf Šolc i drugi zvaničnici.
Planirano je da svetski lideri usvoje deklaraciju kojom se upozorava na ugroženost demokratije u Evropi – obavezujući se na odbranu slobode i demokratije.
Imajući u vidu rusku invaziju na Ukrajinu, koja je inicirala rat na evropskim granicama, ovogodišnji jubilej ima poseban značaj. Uz to, održava se u godini brojnih izbora – uključujući i glasanje za sastav Evropskog parlamenta, ali i novembarske predsedničke izbore u Sjedinjenim Državama.
