Svetska banka upozorila je u ponedjeljak na značajan porast dužničkog tereta zemalja sa niskim prihodima u svetu na rekordnih 860 milijardi dolara 2020. godine zbog pandemije Kovida 19 i pozvala na hitne napore za smanjenje nivoa duga.
Predsednik Svetske banke Dejvid Malpas rekao je novinarima da je izveštaj te banke, Međunarodna statistika dugova 2022, pokazao dramatično povećanje osetljivosti duga sa kojima se suočavaju zemlje sa niskim i srednjim prihodima. Takođe je pozvao na sveobuhvatne napore kako bi se zemljama pomoglo da dostignu održivije nivoe duga.
"Potreban nam je sveobuhvatan pristup problemu duga, uključujući smanjenje duga, brže restrukturiranje i poboljšanu transparentnost", rekao je Malpas u saopštenju koje prati novi izveštaj.
Rekao je da je polovina najsiromašnijih zemalja u svetu u problemu spoljnog duga ili u velikom riziku od toga.
Malpas je rekao da su potrebni održivi nivoi duga kako bi se zemljama pomoglo da ostvare ekonomski oporavak i smanje siromaštvo.
U izveštaju se navodi da je stanje spoljnog duga zemalja sa niskim i srednjim prihodom zajedno poraslo 5,3 odsto u 2020. godini na 8,7 hiljada milijardi dolara, što je pogodilo zemlje u svim regionima.
Rečeno je da je rast spoljnog duga nadmašio bruto nacionalni dohodak (BND) i rast izvoza, pri čemu je odnos spoljnog duga prema BND-u, isključujući Kinu, porastao za pet procentnih poena na 42 odsto u 2020. godini, dok je njihov odnos duga prema izvozu porastao na 154 odsto u 2020. sa 126 odsto u 2019.
Malpas je rekao da su hitno potrebni napori na restrukturiranju duga s obzirom na to da krajem ove godine ističe Inicijativa za obustavu otplate duga Grupe 20 velikih ekonomija (DSSI), koja je ponudila privremeno odlaganje plaćanja duga.
G-20 i Pariski klub službenih kreditora pokrenuli su prošle godine Zajednički okvir za otplatu dugova radi restrukturiranja neodrživih dužničkih situacija i produženih finansijskih praznina u zemljama koje ispunjavaju uslove za DSSI, ali su se do sada prijavile samo tri zemlje: Etiopija, Čad i Zambija.
Malpas je rekao da bi daljnje zamrzavanje plaćanja duga moglo biti uključeno u dio restrukturiranja duga Zajedničkog okvira, ali je potrebno i više rada na povećanju učešća poverilaca iz privatnog sektora, koji su do sada oklijevali da se uključe.
Izveštaj je pokazao da su neto prilivi od multilateralnih kreditora u zemlje sa niskim i srednjim prihodom porasli na 117 milijardi dolara 2020. godine, što je najveći nivo u deceniji.
Neto pozajmljivanje zemljama sa niskim prihodima poraslo je 25 odsto na 71 milijardu dolara, što je takođe najveći nivo u deceniji, pri čemu su Međunarodni monetarni fond ili MMF i drugi multilateralni poverioci obezbedili 42 milijarde dolara, a bilateralni 10 milijardi dolara.
Karmen Rajnhart, glavna ekonomistkinja Svjetske banke, rekla je da bi izazovi sa kojima se suočavaju visoko zadužene zemlje mogli da se pogoršaju kako se povećavaju kamatne stope.
Svetska banka je saopštila da je proširila izveštaj za 2022. godinu kako bi povećala transparentnost o nivoima globalnog duga pružajući detaljnije i razvrstane podatke o spoljnom dugu.
Podaci sada uključuju analizu stanja spoljnog duga zemlje dužnika kako bi se prikazao iznos duga svakom zvaničnom i privatnom poveriocu, valutni sastav ovog duga i uslovi pod kojima su krediti odobreni.
Za zemlje koje ispunjavaju uslove za DSSI, podaci takođe pokazuju servisiranje duga koje je svaki bilateralni poverilac odložio za 2020. godinu i predviđena mesečna plaćanja servisiranja duga koja im se duguju do 2021. godine.