Grupa od 20 najvećih svetskih ekonomija pozdravila je Afričku uniju kao novu članicu na svom godišnjem samitu u subotu, ali je njihova terminologija po spornom pitanju ruskog rata u Ukrajini ostala ograničena na poziv da se izbegne nasilno zauzimanje teritorija ili upotreba nuklearnog oružja.
Sumnjalo se da će sporazum biti usvojen zbog razlika među članicama, prvenstveno po pitanju rata.
Završno saopštenje G20, objavljeno dan pre zvaničnog zatvaranja samita, bilo je manje oštro formulisano u vezi sa ratom od onog objavljenog na prošlogodišnjem sastanku na Baliju i u njemu se ruska invazija ne pominje direktno.
U saopštenju se navodi da su članovi ponovili stavove svojih država i rezolucije usvojene u Ujedinjenim nacijama i pozvali sve države da deluju u skladu sa principima navedenim u Povelji UN.
"U skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, sve države moraju da se suzdrže od pretnje ili upotrebe sile kako bi tražile teritoriju protiv teritorijalnog integriteta i suvereniteta ili političke nezavisnosti bilo koje države. Upotreba ili pretnja upotrebom nuklearnog oružja je nedopustiva", navodi se u saopštenju.
Uprkos višemesečnim prigovorima Rusije i Kine zbog jezika koji se odnosi na rat u Ukrajini, lideri su uspeli da se jednoglasno slože, prema indijskim zvaničnicima, o nekoliko paragrafa koji se odnose na sukob.
Međutim, jezik koji se koristi je slabiji od onoga na prošlogodišnjem samitu G20 na Baliju, gde se citira rezolucija UN koja i gde se "najoštrije osuđuje agresija Ruske Federacije na Ukrajinu i zahteva njeno potpuno i bezuslovno povlačenje sa teritorije Ukrajine".
U deklaraciji sa Balija je dalje pisalo da je "većina članica oštro osudila rat u Ukrajini i naglasila da on izaziva ogromnu ljudsku patnju i pogoršava postojeće krhkosti u globalnoj ekonomiji".
U delu u kom je saopštenje iz Nju Delhija "podseća" na izjavu sa Balija i rezoluciju UN, ne citira se njen snažan jezik.
Aktuelni samit u Delhiju se održava samo nekoliko dana nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da značajan dogovor koji je uz posredovanje Ujedinjenih nacija i Turske omogućio Ukrajini da bezbedno izvozi žito preko Crnog mora neće biti obnovljen sve dok zapadne zemlje ne ispune njegove zahteve za ruski izvoz poljoprivrednih proizvoda.
G20 je pozvala na nastavak isporuke žita, namirnica i đubriva iz Rusije i Ukrajine, rekavši da je neophodno prehraniti ljude u Africi i drugim delovima sveta u razvoju. Grupa je takođe pozvala na prekid napada na srodnu infrastrukturu i izrazila "duboku zabrinutost" zbog uticaja sukoba na civile.
Prijem Afričke unije u G20
Podrška pridodavanju Afričke unije u G20 bila je široka, čime je ona postala drugi regionalni blok koji je postao stalna članica, nakon Evropske unije.
Modi je ranije u subotu tri puta udario čekićem pre nego što je objavio ovaj potez uz aplauz u prostoriji.
Rukovao se sa sadašnjim predsedavajućim AU, predsednikom Komorskih ostrva Azalijem Asumanijem, i toplo ga zagrlio pre nego što ga je pozvao da sedne za sto.
"Pozivam predstavnika Afričke unije da zauzme svoje mesto kao stalni član G20", rekao je Modi.
Kontinent o kome se govorilo gurnuo u centar pažnje i zemljotres u Maroku, koji se dogodio u noći između petka i subote, dok je većina delegata okupljenih u Nju Delhiju spavala. Modi je u uvodnoj reči izrazio saučešće i podršku.
"Cela svetska zajednica je uz Maroko u ovom teškom trenutku i spremni smo da im pružimo svu moguću pomoć", rekao je on.
Modi se obratio delegatima iza pločice na kojoj ime njegove zemlje nije ispisano kao Indija, već kao Barat ("Bharat"), drevno ime na sanskritu, koje zagovaraju njegove hinduističke nacionalističke pristalice koje njegova vlada gura na G20.
Modi je davanje glasa globalnom jugu učinio središnjim delom ovogodišnjeg samita, a učlanivanje AU na samom početku bio je snažan korak u tom pravcu.
On je poručio liderima da moraju da pronađu "konkretna rešenja" za široko rasprostranjene izazove za koje je rekao da proističu iz "uspona i padova u globalnoj ekonomiji, podele na sever i jug, ponora između istoka i zapada" i drugih pitanja poput terorizma, sajber bezbednosti, zdravstva i bezbednosti vode.
Sa velikim delom svetskog fokusa na ruski rat protiv Ukrajine, Indija je radila na pokušaju da na samitu usmeri više pažnje na rešavanje potreba sveta u razvoju — iako je nemoguće odvojiti mnoga pitanja, kao što su bezbednost hrane i energije, od sukoba u Evropi.
Modi je, kao što se pretpostavljalo, pomenuo rat u svojoj uvodnoj reči, iako je izbegavao da pomene imena bilo koje umešane zemlje.
"Prijatelji, posle Kovida 19, svet se suočava sa problemima deficita poverenja", rekao je on. "Rat je dodatno produbio ovaj deficit poverenja. Ako možemo da pobedimo Kovid, možemo da trijumfujemo i nad deficitom poverenja izazvanim ratom", rekao je Modi.
Na otvaranju samita, najmanje petina šefova G20 nije se pojavila u Nju Delhiju. Lideri Rusije i Kine odlučili su da ne dođu, obezbeđujući time da nema teških razgovora licem u lice sa njihovim američkim i evropskim kolegama o višestrukim sporovima, među kojima je najteži rat u Ukrajini.
Španski premijer nije mogao da stigne zbog Kovida 19, a predsednik Meksika je takođe odlučio da propusti Samit. Francuski predsednik Emanuel Makron stigao je sa zakašnjenem, propuštivši jutranje sastanke, nakon što je ostao u Parizu kako bi gledao Svetski kup u ragbiju.
Na nizu pripremnih sastanaka, održanih pred samit ovog vikenda, nisu usaglašeni sporazumi zbog sve oštrijih raskola među svetskim globalnim silama, uglavnom zbog razlika oko Ukrajine. Da je samit završen bez takve izjave, to bi podvuklo koliko su odnosi postali zategnuti i ukaljao bi imidž koji je Modi pokušao da gaji o Indiji kao rešavaocu globalnih problema.
Učesnike koji su stigli u indijsku prestonicu dočekale su ulice očišćene od saobraćaja, ukrašene svežim cvećem i naizgled beskrajnim nizom postera sa sloganima i Modijevim likom. Obezbeđenje je bilo veoma strogo, a većina novinara i javnosti držani su podalje od mesta održavanja samita.
Uz dodavanje AU kao stalne članice, druge glavne teme na dnevnom redu su pitanja od ključnog značaja za zemlje u razvoju, uključujući alternativna goriva poput vodonika, efikasnost resursa, razvoj zajedničkog okvira za digitalnu javnu infrastrukturu i sigurnost hrane.
Od zemalja se takođe očekivalo da se pozabave reformskim razvojnim bankama poput Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda kako bi pomogle da sredstva budu dostupnija za zemlje sa nižim i srednjim prihodima dok traže rešenja za borbu protiv klimatskih promena, između ostalog.
Vodeći indijski pregovarač u G20, Amitabh Kant, rekao je novinarima da su jačanje klimatskih akcija i finansiranje po pitanju klime ključni prioriteti, posebno za tržišta u razvoju i tržišta u nastajanju.
"Bilo je ključno što smo se fokusirali na multilateralne organizacije i kako da ih redefinišemo i reformišemo", rekao je on. "Naš stav je bio da globalni jug, zemlje u razvoju, tržišta u razvoju moraju biti u mogućnosti da dobiju dugoročno finansiranje".
Pozivi da druge bitne teme ne budu zaobiđene
Uz toliko drugih pitanja na stolu, Hjuman rajts voč je pozvao lidere G20 da ne dozvole da ih međunarodno nejedinstvo ometa na samitu.
"Političke razlike ne bi trebalo da odvrate od postizanja sporazuma o kritičnim pitanjima koja utiču na ljudska prava, kao što su kriza državnog duga, programi socijalne zaštite, bezbednost hrane, klimatske promene ili sloboda interneta", rekao je Menakši Ganguli, zamenik direktora odeljenja te organizacije za Aziju.
Ganguli je dodao da članovi ne bi trebalo da "zaziru od otvorene rasprave o izazovima kao što su rodna diskriminacija, rasizam i druge ukorijenjene prepreke za jednakost, uključujući i domaćina Indiju u kojoj su se građanska i politička prava naglo pogoršala pod Modijevom administracijom"
Stotine tibetanskih izgnanika održale su protest daleko od mesta održavanja samita kako bi osudile kinesko učešće u tom događaju i pozvale lidere da razgovaraju o kinesko-tibetanskim odnosima.
Pre nego što je sastanak zvanično počeo, Modi se sastao sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom ubrzo nakon njegovog dolaska u petak uveče.
Pomoćnik Bele kuće Kurt Kembel rekao je novinarima posle da postoji "neosporna toplina i poverenje između dva lidera".
