U ovom trenutku u gradovima živi preko polovine svetskog stanovništa, a gradovi su odgovorni za preko 70 odsto emisije ugljendioksida na planeti, gasa koji je među najvećim uzročnicima efekta staklene bašte. Gradovi su istovremeno su osetljivi na klimatske promene koje unose značajne promene u strukturu, stanovanje, život i stanovanje ljudi. Važno je da gradovi postanu deo rešenja u borbi protiv klimatskih promena i da se prilagođavaju budućim vremenskim prilikama koje će stanovnici gradova osećati mnogo intenzivnije od stanovnika rularnih područja, poručeno je između ostalog na tribini "Nevidljivi urganizam klimatskih promena", koji je u Beogadu i onlajn, uz pomoć Evropske unije, održan u okviru festival zelene kulture "Grin fest".
Profesor Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rekao je da su današnji gradovi zidani za drugačije klimatsko okruženje i za klimatske uslove koji su trajali stotinama ili čak hiljadama godina kroz istoriju.
Kanada: Zbog vrućine zakupili sve sobe u gradu
Profesor Đorđević je naveo slučaj toplotnog talasa ove godine kada je u Vankuveru u Kanadi izmereno 49,6 stepeni. U jednom trenutku svi hoteli su bili popunjeni, jer u sobama imaju klima ueđaje, što ljudi u svojim stanovima i kućama nemaju, jer im inače na tom području ne trebaju, ispričao je on zaključujući da je to primer grada u kome se dešava klima za koju grad nije napravljen.
Klimatski uslovi su u međuvremenu značajno promenjeni, rekao je on ocenjući da infrastruktura više nije odgovarajuća za takvo stanje i navodeći primer kišne kanalizacije koja nije projektovana da prima količinu vode koja je sad prisutna tokom obimnijih padavina. Zamena svih tih cevi ne bi bila ni malo laka, pa se umesto toga mora pribegavati nekim drugim adaptacijama.
Kao drugi primer posledice klimatskih promena, profesor je pomenuo takozvana urbana ostrva toplote. Usled porasta temperature i sve češćih vrućina, gradovi dodatno uvećavaju toplotne talase, a poseban problem predstavljaju noći u kojima temperatura nije pala ispod određene granice, što onemogućava odmaranje organizma od dnevne vrućine.
"Kada puno dana imate takvu situaciju, često se akumulira taj stres i često donosi i do fatalnih posledica. Ima primera da su tokom toplotnih talasa (od vrućine) po gradovima stradale i hiljade ljudi - na primer 2003. u Parizu, 2010. u Mosvkvi itd", rekao je Đurđević upućujući da se u takvim situacijama ljudi moraju rashlađivati i da klima-uređaj postaje neophodan u domovima ljudi.
Gradovi, s obzirom na ovlašćenja koja imaju, ne mogu sami da donose sve odluke o tome kako će funkcionisati i kako će se, na primer, proizvoditi električna energija koju koriste, ali gradske uprave mogu da utiču na svoje građane, rekao je Đurđević i kao primer naveo beneficije pri nabavci solarnih panela i slično.
Ozeljenjavanje grada svakako ne može da naškodi, a svako može da posvedoči tokom vrućih dana koja je razlika u temperaturi u delovima grada bez zelenila, i u hladovini sa druge strane.
"Vrlo važna stvar za gradove je pitanje energetske efikasnosti i to pitanje je teško rešivo", rekao je on i naveo primer EU u kojoj, i pored predanosti da se ostvare ciljevi iz plana energetske transformacije, zaostaje u oblasti energetske efikasnosti.
Đurđević je rekao da je Srbija energetski vrlo neefikasno društvo - jedno od najneefikasnijih zemalja u Evrpi - i da se troši prevelika količina energije u odnosu na dobra koja iz te energije proizlaze. Pomenuo je primer snabdevanja pijaćom vodom, prilikom čega se oko trećine vode prerađene za upotrebu izgubi tokom transporta, pre nego što stigne do česmi gađana.
"Najprostije rečeno, bićemno mnogo bogatiji ako se odgovornije odnosima prema svim resursima - prema energiji, vodi, hrani, zemljištu...".
Docent Ivan Simić sa Arhitektonskog fakuteta Univerziteta u Beogadu rekao je da arhitekte za početak treba da prestanu da budu deo problema, prilikom koncipiranja objekata koji se grade i da je mnogo manje efikasno ako se objekti naknadno prilagođavaju ekološkom cilju.
Založio se i da se od osnovnih studija uvrste teme o cirkularnoj ekonomiji, prilagođavanju klimatskim promenama i energetskoj efikasnosti i da mlade arhitekte ne treba da beže od toga.
Smrtonosni toplotni talasi
Govoreći o opasnosti toplotnih talasa, koji su posebno opasni u gradovima koji zbog betonskog okruženja ne uspevaju da se tokom noći ohlade, "što je kao da spavate pored usijane cigle iz koje izbija toplota celu noć", profesor Đurđević je naveo da je tokom toplotnog talasa 2003. godine u Evropi od vrućine umrlo preko 30.000 ljudi.
"To su kritični trenuci za stare osobe i hronične bolesnike i to je vrlo ozbiljan zdravstveni problem", naveo je on. "Te stare osobe nemaju šanse da se organizam odmori od vrućine i kada danima akumulirate taj stres - sistem otkaže", rekao je on i posavetovao sve koji žive u Beogradu da tokom toplotnih talsa spavaju u klimatizovanim sobama, ako je to ikako moguće.
U Beogradu je tokom 2007. godine zabeležena povećana smrtnost za 75 odsto kod starijih osoba u odnosu na referentne vrednosti u tom periodu, rekao je Đurđević.
Tanja Adnađević, koordinatorka panevroskog Terifika (TeRRIFICA) projekta u Srbiji koji pored Beogada obuhvata još šest pilot regiona i čiji je cilj da se građani što više uključe u rešavanje problema koji su efekti klimatskih promena, odnosno da daju inicijative i predloge rešenja koje će onda primeniti lokalne vlasti.
Govoreći o takvim primerima rešavanja problema navela je primer Barselone u Španiji u kojoj je doneta uredba da javne česme moraju da budu dostupne građanina u promeru od 500 metara.
"U Beogradu smo se fokusirali na 'toplotna ostrva', na vrućinu", rekla je ona ocenjujući da kreativnost građana, po pitanju rešavanja problema, može da se izjednači na čitavom evropskom nivou", rekla je.
Odgovarajući na pitanje kako građani sami i direktno mogu da doprinesu prilagođavanju gradova na klimatske promene i ublažavanju njihovih negativnih efekata, Tanja Adnađević je kao najjednostavniji primer navela da je "prva stvar koju možete da uradite - da zatvorite slavinu kad perete zube".
"To jeste nešto što mpžemo od malena da naučimo, jer tih pet litara vode dnevno koji nam ulazud isteknu na godišnjem nivou ili nivou životnog veka jestu ogromna količina vode, koja bi mogla da nam malo drugačije koristi".
