Budućnost zimskih olimpijskih igara ugrožena je zbog klimatskih promena, navodi se u novom izveštaju britanskog Univerziteta Lafbaro.
Upozorenje dolazi dok se Peking priprema za otvaranje Igara 2022, ove nedelje, što je prvi put da je isti grad bio domaćin i letnjih, i zimskih olimpijskih igara. To će takođe biti prve Zimske olimpijske igre na kojima će se koristiti gotovo 100 odsto veštački sneg, sa više od 100 generatora za proizvodnju snega i 300 snežnih topova koji rade na pokrivanju padina.
Veštački sneg
Džangđakou, koji se nalazi 200 kilometara severozapadno od Pekinga, biće domaćin takmičenja u skijanju slobodnim stilom i na snoubordu, skijaškog trčanja i skijaških skokova. Uprkos velikoj hladnoći – temperature su ove nedelje dostigle minus 17 stepeni Celzijusa – sneg tamo retko pada.
Za mašine za sneg je zadužen menadžer olimpijskog terena Žak Furnije.
"Ovde nema vlage, veoma je suvo i ima mnogo vetra", rekao je Furnije za Rojters. "Dakle, u takvom stanju, cilj je zaista da se sneg zbije i da se brzo pripremi da ga ne odnese vetar".
Inherentne opasnosti
Zimska odmarališta se sve više okreću veštačkom snegu kako bi nadoknadili nedostatak prirodnih snežnih padavina. Međutim, u novom izveštaju britanskog Univerziteta Lafbaro upozorava se da bi bezbednost sportista mogla biti ugrožena.
"U sportovima kao što su biatlon ili skijaško trčanje ili bilo koji od takmičenja u slobodnom stilu gde se sportista baca u vazduh, prevrće se i pada, želeli biste da podloga bude malo mekša. A problem sa veštačkim snegom je što je oko 70 odsto led, u poređenju sa prirodnim snegom koji čini oko 30 odsto led. I tako, površina je mnogo, mnogo tvrđa", rekla je za Glas Amerike koautorka izveštaja Medlin Or, sportska ekološkinja sa Univerziteta Lafbaro.
Topljenje snega
Američka snouborderka Tejlor Gold priprema se za Peking. Tokom svojih prvih zimskih olimpijskih igara, u ruskom letovalištu Soči 2014. godine, priseća se topljenja snega na rampi za takmičenje.
"Prskali su nekim hemikalijama kako bi pokušali da ga navedu da zadrži stanje. Ali ako se vratite i pogledate taj događaj, jasno je, bilo je stvarno toplo. Nije bilo idealno za snoubording", rekla je Gold nedavno za Asošijeted pres.
"Tužnom me čini što nam je potrebno toliko snega koje je napravio čovek da bismo održali zimske sportove", dodala je ona.
Američka takmičarka u skijaškom spustu Lindzi Von, koja je do penzionisanja 2019. godine osvojila tri olimpijska zlata, trenirala je i takmičila se širom sveta. Ona kaže da je snegu sve teže ući u trag.
"Idete u Južnu Ameriku, gde treniramo svakog leta, u avgustu, septembru. Nisu imali snega nekoliko godina zaredom, ono - ni malo", rekla je Von za Asošijeted pres.
Neprikladne klime
Kritičari kažu da klima i Sočija, i Pekinga, nije pogodna za ulogu domaćina Zimskih olimpijskih igara. Ali čak i planinska skijališta na velikim nadmorskim visinama koja su tradicionalno domaćini igara u opasnosti su zbog klimatskih promena.
"Severoistok SAD, na primer, i istočna Kanada – tamo gubimo značajne količine snega", kaže Medlin Or. "A onda na mestima kao što su Stenovite planine i (evropski) Alpi, jednostavno nemamo toliko koliko smo nekada imali. Dakle, izazov za napredovanje će biti gde možemo organizovati ove događaje. A sa zimskim olimpijskim igrama, već smo nekako tu".
Šteta po životnu sredinu
Or kaže da veštački sneg takođe nanosi štetu životnoj sredini:
"Kada pospete veštački sneg na mesto na kom uopšte nema prirodnog snega, kao što je Peking, stavljate puno vode na mesto gde to tlo i te biljke to ne očekuju. A prethodna istraživanja su pokazala da to može biti štetno za lokalne divlje životinje".
"Ali takođe očekujemo da kada stvarate toliko snega, potrošnja energije je izvanredna. Količina vode je izuzetna. Na ovim Olimpijskim igrama očekujemo da se iskoristi 49 miliona galona (185 miliona litara) vode – i to ako stvari budu išle dobro. Dakle, ako imaju nekoliko vrućih dana i treba da naprave malo dodatnog snega da bi nadoknadili i da bi nadoknadili malo topljenja tokom igara, mogli bismo videti da se taj broj popeo na 50 miliona galona (189 miliona litara)", rekla je Or za Glas Amerie.
Olimpijske igre bez ugljenika
Kineski organizatori insistiraju da će igre biti ugljenički neutralne. Očekuje se da će svi objekti biti napajani obnovljivim izvorima energije. Klizališta će koristiti prirodnu tehnologiju ugljendioksida za hlađenje, umesto hidrofluorougljenika koji oštećuju ozon. Organizatori kažu da najnovije mašine za sneg koriste 20 odsto manje vode.
Neki sportisti, pak, više vole veštački sneg. "Sneg je zapravo neverovatan, stvar koju je napravio čovek. Mislim da zbog toga koliko je hladno, morate biti veoma agresivni u vožnji, ali jednostavno morate da se prilagodite", rekla je Zoi Sadovski-Sinot, snouborderka koja se takmiči za Novi Zeland na Igrama u Pekingu.
I organizatori olimpijskih igara će morati da se prilagode. Izveštaj Univerziteta Lafbaro upozorava da će do 2050. godine tek manje od pola odmarališta koja su do sada bila domaćin Zimskih olimpijskih igara imati održive snežne padavine.
Nema zabrinutosti zbog Kovida
Organizatori igara nisu zabrinuti zbog koronavirisa i očekuju da će broj zaraženih opasti za nekoliko dana, iako se među učesnicima dnevno registruje više od 30 novih slučajeva zaraze, prenosi AP.
Danas su otkrivena 32 nova slučaja obolelih od Kovida među sportistima i organizatorima Olimpijskih igara, saopštio je pekinški organizacioni komitet, dva dana pre ceremonije otvaranja.
Ukupni brojevi nisu zabrinjavajući za Olimpijske igre, ocenjeno je na panelu medicinskih stručnjaka organizatora, prenosi FoNet.
"U ovom trenutku praktično svaka zemlja na svetu ima viši nivo obolelih od korone od Kine“, ukazano je na panelu.
Sportisti, sportski zvaničnici i radnici žive odvojeno od javnosti, u onome što organizatori zovu zajednica zatvorenog kruga. Prvih nekoliko dana u zatvorenoj petlji opasnost je i dalje malo veća zbog rizika da ljudi inkubiraju bolest veoma sporo.
