Svetska fondacija za prirodu (WWF) zatražila je zabranu lova kečige u Srbiji na najmanje pet godina, da bi se omogućila obnova populacija te veoma ugrožene ribe, koja ima status ranjive vrste poslednjih godina zbog prekomernog i nedozvoljenog ribolova.
„Studija koju je WWF izradio pokazuje da se kečiga intenzivno lovi, ne samo tokom dozvoljenog perioda ulova, već i tokom lovostaja kada je ribolov zabranjen kako bi se omogućio neometan mrest. Kroz naš i rad naših partnerskih organizacija, više puta smo dokumentovali neometanu prodaju kečige ispod zakonski propisane mere od 40 cm, u restoranima i na pijacama širom Srbije. Sve navedeno onemogućava da se populacija obnavlja i da bude stabilna,“ kaže Vesna Maksimović iz WWF Adria.
Kečiga, koja spada u porodicu jesetri, ne sme da se lovi u periodu lovostaja, od 1. marta do 31. maja, kako bi se omogućio njen neometani mrest.
Kečiga koja se tokom ta tri meseca prodaje na pijacama i restoranima, najverovatnije je ulovljena mimo zakona. Osim krivolova, i prodaja kečiga ispod minimalne dužine od 40 cm, doprinosi siromašenju populacije te ribe u Srbiji.
Prema Crvenoj listi ugroženih vrsta Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN), faktori ugrožavanja kečige su prekomerni izlov, narušavanja prirodnih staništa koja se javljaju kao posledica izgradnje brana i ostalih vodoprivrednih objekata, invazivne i druge strane vrste koje dovode do bolesti, kao i industrijska zagađenja koja dovode do degradacije staništa.
Analiza WWF je ustanovila da su svi navedeni faktori ugrožavanja kečige prisutni i u Srbiji, zbog toga WWF zajedno sa Asocijacom alasa Srbije i Ujedinjenim ribolovcima Srbije traži hitnu primenu mera koje IUCN preporučuje, pre svega privremenu obustavu ribolova.
U Srbiji kečiga naseljava velike nizijske reke Dunav, Savu, Tisu i Veliku Moravu, kao i deo Zapadne Morave. Kečiga je ekonomski značajna vrsta i decenijama je bila izložena prekomernom izlovu.
U prilog navedenim činjenicama ide i podatak da je odlukom Javnog preduzeća „Srbijašume“ uvedena dvogodišnji zabrana, tokom 2018. i 2019. godine, na tri ribolovna područja, kao i to da su istu zabranu u prethodnom periodu tražili Ujedinjeni ribolovci Srbije i Asocijacija alasa Srbije.
Kečiga (Acipenser ruthenus) inače živi isključivo u slatkoj vodi i za razliku od svih drugih jesetri ne migrira iz Crnog mora. Praćenjem je otkriveno da u Dunavu migrira uzvodno najviše 300 kilometara. Danas je ova vrsta jesetri najrasprostranjenija u slivu Dunava.
U vodama Dunava, nekada je živela i druga riba iz porodice jesetri – moruna, koja je na žalost istrebljena zbog izgradnje brane Đerdap i prekomernog izlova, zbog cenjenog ukusa. Morune u vreme mresta, vođene prirodnim instiktom, iz slanog Crnog mora, plivaju uzvodno, do slatke vode Dunava. I umesto da, u potrazi za najboljim mestom za mrešćenje stignu do Mađarske i Austrije, njihov put se završava kod Kusjaka, gde su između druge đerdapske elektrane i luke Prahovo, pronašle i najčistiju vodu i najpovoljnije uslove za mrest.