Poboljšanje ekonomske situacije trenutno je najveći prioritet za sve zemlje Balkana, ocenio je u Vašingtonu Goran Svilanović, predsednik Saveta za regionalnu saradnju, organizacije nastale iz nekadašnjeg Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope. Na predavanju u Školi za međunarodne studije Univerziteta Džons Hopkins, bivši ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije, istakao je da u regionu postoje duboko ukorenjeni problemi koji se tiču nacionalnog identiteta, ali i zajednička želja da se saradnjom rešavaju ekonomski i društveni problemi.
Prijem Hrvatske u Evropsku uniju i istorijski dogovor Beograda i Prištine spadaju u primere uspešnih priča na Balkanu proteklih meseci, naveo je Goran Svilanović obraćajući se prisutnima na Univerzitetu Džons Hopkins. Zastoj Makedonije na evropskom putu zbog spora u vezi sa imenom, kao i unutrašnji problemi u Bosni i Hercegovini neka su od otvorenih pitanja. Međutim, sumorna ekonomska situacija, posledica globalne krize, zajednički je problem regiona.
„Imamo situaciju koje je svestan svaki od političara, da nema govora o tome da će bilo koji od političkih ciljeva da bude ostvaren, ukoliko zemlje ne budu sarađivale jedne sa drugima, da se zajedno usmere samo na jednu stvar, da povećaju zaposlenost, da bi očuvali i društvenu stabilnost, da bi onda svoje velike političke ideje, kao što je uključenje zemlje u EU, mogle da nastave“.
Savet za regionalnu saradnju, kako kaže Svilanović, dovršava izradu strategije „Jugoistočna Evropa 2020“ uz veliku podršku svih zemalja regiona, koji će da je prate svojim nacionalnim programima.
„Ciljevi koji su u toj strategiji su veoma jednostavni – da se poveća društveni bruto proizvod do nivoa od 46 odsto od onoga što je prosek EU, do 2020. Mi smo danas na 38 odsto - dakle problem je jako veliki. S druge strane, da se poveća zaposlenost, do milion novih radnih mesta je neka brojka za region“.
Svilanović dodaje da je, od početka krize, izgubljeno 800,000 radnih mesta što je ostavilo duboke posledice. Drugi važan cilj Saveta za regionalnu saradnju je investiranje u obrazovanje, da bi se zaposlenosti sa sadašnjih 40% povećala na 45%. To su ciljevi oko kojih su se svi okupili ministri ekonomije, i pripremljena je strategija koja bi trebalo da bude usvojena u novembru, ali je važno da ona ne ostane samo na papiru, ističe predsednik Saveta za regionalnu saradnju.
Svilanović navodi da je prijem u Evropsku uniju i dalje najveća motivacija za većinu balkanskih lidera, i da bi neispunjavanje obećanja sa samita u Solunu 2003, ugrozilo razvoj zemalja regiona i dovelo do toga da budu blokirane unutrašnjim problemima. Takođe navodi da je u susretima koje je imao u Stejt Departmentu ovih dana izražena podrška Vašingtona evropskoj perspektivi zemalja Balkana. On podseća da predstoje izbori u Evropskom parlamentu koji će uticati na politiku o daljem proširenju, ali, kada je reč o Srbiji, ne vidi prepreke daljem toku njenih evropskih integracija.
„Ja mislim da specifičnih prepreka za Srbiju neće biti. Ono što je najveće očekivanje je da sporazum koji je postignut bude i primenjen, i da se to reflektuje u svakoj od faza pregovora sa EU. Mislim da je to je glavno očekivanje, to je to pominjanje poglavlja 35, kojim ceo proces počinje, a to je Briselski sporazum, i očekuje se da u procesu pregovora u svakom delu tih pregovora dođe do izražaja primena i elemenata tog sporazuma, koji su za svako od tih poglavlja važne“.
Predsednik Saveta za regionalnu saradnju takođe je najavio da će, tokom neformalnih susreta balkanskih lidera na marginama zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku, izneti inicijativu o redovnim sastancima premijera i ministara finansija regiona, na kojima bi se razgovaralo o ulaganjima u regionalnu infrastrukturu.
Prijem Hrvatske u Evropsku uniju i istorijski dogovor Beograda i Prištine spadaju u primere uspešnih priča na Balkanu proteklih meseci, naveo je Goran Svilanović obraćajući se prisutnima na Univerzitetu Džons Hopkins. Zastoj Makedonije na evropskom putu zbog spora u vezi sa imenom, kao i unutrašnji problemi u Bosni i Hercegovini neka su od otvorenih pitanja. Međutim, sumorna ekonomska situacija, posledica globalne krize, zajednički je problem regiona.
„Imamo situaciju koje je svestan svaki od političara, da nema govora o tome da će bilo koji od političkih ciljeva da bude ostvaren, ukoliko zemlje ne budu sarađivale jedne sa drugima, da se zajedno usmere samo na jednu stvar, da povećaju zaposlenost, da bi očuvali i društvenu stabilnost, da bi onda svoje velike političke ideje, kao što je uključenje zemlje u EU, mogle da nastave“.
Savet za regionalnu saradnju, kako kaže Svilanović, dovršava izradu strategije „Jugoistočna Evropa 2020“ uz veliku podršku svih zemalja regiona, koji će da je prate svojim nacionalnim programima.
„Ciljevi koji su u toj strategiji su veoma jednostavni – da se poveća društveni bruto proizvod do nivoa od 46 odsto od onoga što je prosek EU, do 2020. Mi smo danas na 38 odsto - dakle problem je jako veliki. S druge strane, da se poveća zaposlenost, do milion novih radnih mesta je neka brojka za region“.
Svilanović dodaje da je, od početka krize, izgubljeno 800,000 radnih mesta što je ostavilo duboke posledice. Drugi važan cilj Saveta za regionalnu saradnju je investiranje u obrazovanje, da bi se zaposlenosti sa sadašnjih 40% povećala na 45%. To su ciljevi oko kojih su se svi okupili ministri ekonomije, i pripremljena je strategija koja bi trebalo da bude usvojena u novembru, ali je važno da ona ne ostane samo na papiru, ističe predsednik Saveta za regionalnu saradnju.
Svilanović navodi da je prijem u Evropsku uniju i dalje najveća motivacija za većinu balkanskih lidera, i da bi neispunjavanje obećanja sa samita u Solunu 2003, ugrozilo razvoj zemalja regiona i dovelo do toga da budu blokirane unutrašnjim problemima. Takođe navodi da je u susretima koje je imao u Stejt Departmentu ovih dana izražena podrška Vašingtona evropskoj perspektivi zemalja Balkana. On podseća da predstoje izbori u Evropskom parlamentu koji će uticati na politiku o daljem proširenju, ali, kada je reč o Srbiji, ne vidi prepreke daljem toku njenih evropskih integracija.
„Ja mislim da specifičnih prepreka za Srbiju neće biti. Ono što je najveće očekivanje je da sporazum koji je postignut bude i primenjen, i da se to reflektuje u svakoj od faza pregovora sa EU. Mislim da je to je glavno očekivanje, to je to pominjanje poglavlja 35, kojim ceo proces počinje, a to je Briselski sporazum, i očekuje se da u procesu pregovora u svakom delu tih pregovora dođe do izražaja primena i elemenata tog sporazuma, koji su za svako od tih poglavlja važne“.
Predsednik Saveta za regionalnu saradnju takođe je najavio da će, tokom neformalnih susreta balkanskih lidera na marginama zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku, izneti inicijativu o redovnim sastancima premijera i ministara finansija regiona, na kojima bi se razgovaralo o ulaganjima u regionalnu infrastrukturu.
