Klimatske promene, uništavanje šuma i urbanizacija su neki od glavnih faktora koji dovode do sve češćeg izbijanja virusa kao što su denga, zika i čikungunja širom sveta, upozorava se u istraživanju Svetske zdravstvene organizacije.
U studiji se navodi da je broj slučajeva bolesti koje prenose komarci, koje se šire u tropskom i subtropskom podneblju, dramatično povećan poslednjih decenija. Slučajevi denga groznice porasli su sa malo više od pola miliona globalno 2000. godine, na 5,2 miliona 2019. godine.
I taj trend se nastavlja. Najnoviji podaci pokazuju da je oko polovine svetske populacije sada u opasnosti od denge, najčešće virusne infekcije koja se širi sa komaraca na ljude, sa procenom od 100 do 400 miliona zaraza svake godine.
"Trenutno, oko 129 zemalja je u opasnosti od denge, koja je endemska bolest u više od 100 zemalja“, kaže Raman Velajudan, šef odseka SZO za globalni program za kontrolu zanemarenih tropskih bolesti.
On je rekao da se samo u Južnoj Americi denga kreće dalje na jug u zemlje kao što su Bolivija, Peru i Paragvaj.
Klimatske promene dovode do povećanih padavina, većih temperatura i veće vlage, uslova u kojima komarci napreduju i množe se. Postoji novo istraživanje koje pokazuje da čak i suvo vreme omogućava komarcima da se razmnožavaju. Naučnici kažu da suvo vreme čini komarce žednima i kada postanu dehidrirani, žele da se hrane krvlju češće.
"To je zaista zabrinjavajuće, jer pokazuje da su klimatske promene imale ključnu ulogu u olakšavanju širenja komaraca ka jugu. A kada ljudi putuju, virus ide sa njima", rekao je on, ističući da će se taj trend verovatno nastaviti i za ostatak sveta.
"Već smo dobili izveštaje iz Sudana, koji je zabeležio prilično visok porast broja slučajeva denge, više od 8 hiljada slučajeva i 45 žrtava od jula."
Zvaničnici Svetske zdravstvene organizacije primećuju da je broj slučajeva denge u Aziji povećan u Kambodži, Vijetnamu, Laosu, Filipinima, Maleziji i Singapuru.
Denga je u većini slučajeva blaga bolest. Iako većina ljudi nema simptome, neki bi mogli da imaju visoku temperaturu, glavobolju, bolove u telu, mučninu i osip. Većina ljudi se oporavlja za par nedelja, ali denga može da bude fatalna za one koji razviju teške slučajeve bolesti.
"To je velika pretnja svetu, jer većina zemalja sada ima u opticaju sva četiri povezana virusa denge“, rekao je Velajudan i naglasio da za dengu nažalost nema tretmana kao i da se vakcine tek pojavljuju na tržištu.
On je ukazao da je jedna vakcina, za koju je utvrđeno da je efikasna kod ljudi koji su jednom imali dengu, odobrena u oko 20 zemalja, dve druge vakcine se razvijaju, a dva leka su u razvoju.
Čikungunja i Zika
Čikungunja virus prenose komarci i ustanovljen je na skoro svim kontinentima. Do sada ga je prijavilo 115 zemalja. Bolest može da izazove hroničnu invalidnost kod nekih ljudi i ozbiljno utiče na njihov kvalitet života.
Diana Rohas Alvarez, tehnička direktorka SZO-a za ziku i čikungunju i jedan od koordinatora globalne inicijative za arbovirus, saopštila je da je broj slučajeva čikungunje u Americi povećan sa 50 hiljada u 2022, na 135 hiljada ove godine. Ona kaže da se virus širi izvan uobičajenih endemskih područja u Južnoj Americi, u druge regione.
Arboviruse šire artropodi, među kojima su komarci, krpelji, stonoge i pauci.
"Sada uočavamo prenos tamo gde ga ranije nismo videli. Broj zemalja u kojima su se pojavili komarci je alarmantan“, rekla je ona.
"Trebalo bi da budemo spremni da otkrijemo neke slučajeve tokom proleća i leta u Evropi i na severnoj hemisferi, takođe i u jugoistočnoj Aziji, jer sezona arbovirusa počinje kasnije tamo. Obično je to kada počinje letnja sezona “, rekla je Rohas Alvarez.
Poput denge i čikungunje, zika virus šire komarci koji uglavnom grizu tokom dana. Međutim, za razliku od druga dva virusa, zika se takođe može preneti seksualnim putem, kao i sa majke na dete tokom trudnoće.
Između oktobra 2015. i januara 2016, Brazil je prijavio da je 1,5 miliona ljudi zaraženo virusom zika i da se više od 3500 beba rodilo sa manjim glavama od normalnih, što je stanje poznato kao mikrocefalija.
Epidemija se proširila na druge delove Južne i Severne Amerike i nekoliko ostrva u Pacifiku. SZO je ziku proglasila hitnim slučajem od međunarodne zabrinutosti u javnom zdravlju u februaru 2016.
"Zika još uvek kruži“, rekla je Rohas Alvarez. "Naravno, od miliona slučajeva u 2015. i 2016, od 2017 broj slučajeva se smanjio, ali još uvek imamo oko 30 do 40 hiljada prijavljenih slučajeva svake godine, uglavnom u Južnoj i Severnoj Americi."
Ona je dodala da je 89 zemalja i teritorija prijavilo slučajeve prenosa zika virusa.
Prošle godine, Svetska zdravstvena organizacija pokrenula je Globalnu inicijativu za borbu protiv nastajanja i ponovnog pojavljivanja arbovirusa sa potencijalom epidemije i pandemije. Plan se fokusira na spremnost, rano otkrivanje i reagovanje na izbijanje epidemija, kao i na razvoj novih lekova i vakcina.
Dok se te strategije utvrđuju, zdravstveni zvaničnici pozivaju zajednice da eliminišu mesta za razmnožavanje komaraca, u i oko svojih kuća i koriste sredstva protiv komaraca da se zaštite od potencijalno fatalnih bolesti.
