Talibani zahtevaju da Sjedinjene Države i njihovi strani vojni saveznici napuste Avganistan do 1. maja, u skladu sa mirovnim sporazumom koji je ta pobunjenička grupa potpisala sa Vašingtonom pre godinu dana, upozoravajući da je svaki pokušaj promene puta "već osuđen na neuspeh".
U izjavi dostavljenoj novinarima i objavljenoj na njihovoj veb stranici, kojom se obeležava prva godišnjica sporazuma iz februara 2020. zapečaćenog u Dohi, u Kataru, talibani tvrde da su se u potpunosti pridržavali dogovorenog, uz razumevanje usmereno na okončanje dve decenije dugog avganistanskog rata i da će i dalje ostati privrženi njemu.
Pozvali je Vašington da poštuje svoj deo onoga što je grupa opisala kao "istorijski" dogovor.
Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena trenutno preispituje sporazum, koji je njegov prethodnik, bivši predsednik Donald Trump, potpisan sa avganistanskim pobunjenicima i odlučuje da li će povući preostalih 2.500 američkih vojnika iz Avganistana kako bi okončao najduži američki rat. Američki saveznici pod vođstvom NATO-a imaju su manje od 10.000 vojnika u zemlji.
Proces američke revizije proizašao je iz široko rasprostranjenih optužbi da talibani nisu ispunili svoje obaveze, uključujući i prekidanje veza sa Al-Kaidom i drugim terorističkim grupama koje prete SAD-u i bezbednosti njihovih saveznika.
"Sporazum iz Dohe stvorio je praktični okvir za dostizanje mira i bezbednosti u Avganistanu. Ako se bilo kojim drugim putem krene kao zamenom, onda je to odmah osuđeno na neuspeh", upozorava se u talibanskoj izjavi.
Kaže se da se Vašington obavezao sporazumom da će se u roku od 14 meseci od potpisivanja sve međunarodne snage koje predvode SAD i njihovo nediplomatsko osoblje, privatne ugovorce, savetnice, trenere i pružaoce usluga povući iz Avganistana.
"U skladu sa ovim sporazumom, veliki deo stranih snaga, posebno američkih snaga, povukao se iz naše zemlje, dok se ostatak takođe mora povući u okviru navedenog datuma", naglašava se u izjavi.
Talibani su rekli da Katar i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, zajedno sa svim ostalim zemljama i međunarodnim posmatračima koji su prisustvovali ceremoniji potpisivanja u Dohi, "imaju obavezu u potpunoj primeni sporazuma koji mora biti ispunjen".
Pobunjenici su u sporazumu pristali da prestanu da napadaju međunarodne snage u Avganistanu i da otvore direktne mirovne pregovore sa predstavnicima avganistanske vlade koju podržavaju SAD, kako bi pokušali da razgovaraju o političkom rešenju dugotrajnog sukoba u zemlji.
Vašington priznaje da američka vojska nije pretrpela nijednu žrtvu od potpisivanja sporazuma iz Dohe. Pre toga, tokom vojne misije u Avganistanu živote je izgubilo od 2.400 američkih vojnika, dok je na hiljade drugih ranjeno.
Talibani su odbacili optužbe za vezu sa terorizmom i navode da su pojačali sukobe označavajući ih kao propagandu nekih avganistanskih i "stranih aktera" za koje grupa kaže da pokušavaju da poremete mirovni proces.
Edmund Fiton-Braun, koordinator nadzornog tima Ujedinjenih nacija za Islamsku državu, Al-Kaidu i talibane, rekao je u četvrtak na onlajn konferenciji u Bliskoistočnom institutu da talibani nisu uspeli da prekinu veze sa Al-Kaidom.
"Još nismo videli nijedan dokaz", rekao je on.
Takozvani unutar-avganistanski pregovori započeli su u septembru, šest meseci kasnije od onoga što je predviđeno sporazumom između SAD-a i talibana, zbog razdora između avganistanske vlade i talibana po pitanju puštanja 5.000 pobunjenih zatvorenika.
Vlada u Kabulu bila je nezadovoljna sporazumom iz Dohe, jer je bila izvan tih razgovora.
U međuvremenu, Ujedinjene nacije su izvestile da se i nasilje u Avganistanu intenziviralo od početka razgovora, a da su glavni cilj civili. Više od 3.000 civila je ubijeno, a 5.800 ranjeno u Avganistanu 2020. godine, saopštila je prošle nedelje kancelarija Ujedinjenih nacija u Kabulu.
U godišnjem izveštaju se navodi da su civilne žrtve porasle za 45 odsto nakon početka unutrašnjih avganistanskih pregovora.
Avganistanski lideri navode da je odluka Trampove administracije da Kabul ostavi izvan sporazuma iz februara 2020. samo ohrabrila talibane da pojačaju vojne napade i da "vuku noge" u mirovnim pregovorima.
Pobunjenici odbacuju vladu avganistanskog predsednika Ašrafa Ganija kao nelegitimni entitet za koji kažu da potiče iz američke okupacije Avganistana.
Ganijev specijalni izaslanik za susedni Pakistan, Muhamed Umer Daudžaj, rekao je da je Bajdenova revizija avganistanskog mirovnog sporazuma s talibanima okončala "nepredvidljivost" koja je od početka opterećivala proces oko toga da li će aranžman promovisati mir u Avganistanu.
"Sada sa Bajdenovom administracijom vidimo rast predvidljivosti", rekao je Daudžaj u intervjuu za Glas Amerike.
Avganistanski predsednički izaslanik rekao je da je njegova vlada tokom pregleda dokumenta u potpunosti prepustila Vašingtonu da odluči da li će se povući ili ostaviti neke trupe u Avganistanu.
"Ne tražimo da se Amerikanci vrate u rat, da se uključe u rat. Ono što mi tražimo od njih je da se proces izgradnje države koji su zajedno sa nama započeli pre 19 godina, nastavi", rekao je Daudžaj.
Talibani kažu da je njihov dogovor sa SAD zahtevao puštanje još 7.500 zatvorenih pobunjenika iz avganistanskih zatvora i uklanjanje imena najviših talibanskih lidera sa liste sankcija Ujedinjenih nacija do sada, ali da suprotna strana te uslove nije ispunila.
Pobunjenici takođe odbacuju zahtev Kabula za prekid vatre, rekavši da su smanjili napade na bojnom polju kao deo dogovora sa Vašingtonom, ali potpuni prekid neprijateljstava, insistiraju, povezan je s političkim sporazumom koji zaraćene strane nameravaju postići u tekućim unutaravganistanskim pregovorima.
