Jedna od onih koji su od samog početka ove predizborne kampanje bili čvrsto na strani Hilari Klinton, jeste Tanja Domi, profesorka sa Harimanovog Instituta za međunardone odnose na njujorškom Univerzitetu Kolumbija. Domi je za Glas Amerike govorila o istorijskim implikacijama nominacije Hilari Klinton za predsednika SAD, ujedinjenju stranke, ali i svojim brigama povodom bezbednosne situacije na Zapadnom Balkanu.
“Ovo je veliki trenutak, veliki trenutak za Ameriku, a verujem da bi bila i ogromna stvar za svet kada bi Amerika izabrala ženu za predsednika. Ona je izuzetno kvalifikovana. Verujem da su samo četvorica bivših predsednika služila u Senatu i bila na položaju državnog sekretara, pre nego što su postali predsednici. Još dok sam bila devojičica u Indijanapolisu, nisam mogla da sanjam da će žena postati predsednik za vreme mog života. Ovo je izuzetan trenutak i veoma sam uzbuđena što sam ovde”.
Domi smatra da će Demokrate, uprkos unutarstranačkim podelama i nezadovoljstvu pristalica senatora Bernija Sandersa, završetak konvencije dočekati ujedinjene.
“Da li će ostati onih koji će biti nezadovoljni? Verovatno. Ne verujem da će ih statistički gledano biti značajno mnogo. Mislim da su govori, posebno Mišel Obame i Bernija Sandersa , pomerili stvari daleko u smeru ujedinjenja, a jedna od stvari za koje mislim da je veoma važna, koju je Mišel Obama pomenula, jeste da kada je Hilari Klinton izgubila od Baraka Obame, u još neizvesnijim primarnim izborima nego sada, ona je priznala poraz kada je znala da nema dovoljno glasova za pobedu, Potom se pojavila na 70 predizbornih skupova za predsednika i radila za njega. To je osim nje uradila samo jedna osoba u istoriji - Vilijam Suard, koji je, pošto je izgubio od predsednika Linkolna, bio njegov državni sekretar. Hilari Klinton je izuzetan primer, to je istakla Mišel Obama, baš kao i Berni Sanders, koji je poručio da moramo da izaberemo Hilari Klinton da bismo pobedili Donalda Trampa. Zato mislim da ćemo do četvrtka uveče biti bliže tom jedinstvu, koje nam je potrebno”.
Domi veruje da bi eventualna administracija Hilari Klinton, na spoljnopolitičkom planu, bila mnogo efektnija i prihvatljivija američkim saveznicima.
“Mislim da Republikanska stranka, oni bliski Trampu, kao Pol Manaford i sam Tramp, koji daju izjave da NATO nije više toliko važan Americi, maltene zauzimaju poziciju kao Kremlj, da NATO nije bitan… ja se si tim ne slažem. Ako se ne varam, neki stručnjaci za spoljnu politiku iz Republikanske stranke podržali su Hilari Klinton i ja mislim da s obzirom na krizu s kojom se Evropa trenutno suočava, ne vidim koji bi partner mogao da bude važniji za SAD od NATO-a. Kada pogledate krize s kojima je suočena Evropa, u poslednjih osam godina, one se ređaju jedna na drugu, Evropa nema boljeg partnera od SAD i Hilari Klinton će tu vezu učiniti prioritetom”.
Kao dobar poznavalac prilika na Balkanu, Tanja Domi kaže da je zabrinuta povodom trenutne bezbednosne situacije, u svetlu “bregzita”, koji – kako navodi – podriva proces demokratskog razvoja, koji Evropska unija pruža u okviru pristupanja.
“Takođe sam zabrinuta zbog uspona Rusije u Srbiji, kako zbog čvrste moći, kroz vojni uticaj, tako i zbog povećanog učešća Moskve u mekoj moći, medijskih kuća koje su osnovali, poput Sputnjika i Rusije danas. Veoma sam zabrinuta i zbog Milorada Dodika u Republici Srpskoj, takođe i zbog onoga što se dešava u Makedoniji i Crnoj Gori. Mislim da su ova pitanja važna, njima se bavim, pišem o njima, o ljudskim pravima, o vladavini prava. Ukoliko prekinete EU procese, to se neće dogoditi, a to nije dobro za Evropu, i sigurno nije dobro u smislu našeg partnerstva na Zapadnom Balkanu. Mislim da ukoliko i kada bude izabrana, mislim da će Hilari Klinton imati svežu perspektivu onoga što se dešava, njeni saradnici će to analizirati i biće to prilika da se pozabavi tim pitanjima. Mislim da je ono što sigurno ne želimo da vidimo na Balkanu, neki budući konflikt, ne želimo rat ili da dođe do velikih socijalnih nemira. I to je, što se mene tiče, nešto toliko važno da nikad ne možete da ga prenaglasite”.