BEOGRAD/KIJEV - Miša Kacurin je 33-godišnji vlasnik restorana u centru Kijeva. Kao i svim Ukrajincima, i njemu se život promenio otkako je počeo rat. Najpre je svoju suprugu i decu uspeo da izbavi iz Ukrajine i prebaci na sigurno, dok je on i dalje u zemlji. Osim sukoba koji besni oko njega, Miša ima i drugi problem – svog oca ,koji je u Rusiji, ne uspeva da ubedi da je u Ukrajini rat. Zbog slučaja njegovog oca, ali i drugih Rusa koji su pod uticajem medijskih sadržaja plasiranih iz Kremlja, Miša Kacurin je napravio vebsajt koji se zove „Tata, veruj“ (papapover.com) Na ovom sajtu mogu se naći činjenice koje se suprotstavljaju ruskom narativu o ratu, kao i tehnike kako razgovarati sa bliskim osobama koje su pod uticajem propagande i kako im predstaviti stanje na terenu.
Glas Amerike: Napravili ste sajt "Tata, veruj" posle telefonskog razgovora sa ocem u kojem vam nije verovao da je u Ukrajini rat. Vaš otac je u tom trenutku u Rusiji, Vi ste u Ukrajini. Možete li nam reći kako je tekao taj razgovor?
Miša Kacurin: Treći, četvrti dan rata sam shvatio da me otac nije zvao, što je čudno, jer je to moj otac. Znam da živi u malom gradu, ne koristi Internet, ne može da dobije informacije. Zvao sam ga i pokušao da mu objasnim šta se dešava u Ukrajini, da ću pokušati sa porodicom – osmomesečnim sinom i šestogodišnjom ćerkom da pobegnem negde, da ne želim da provodim vreme u skloništu sa bebom. I da nas Rusija bombarduje i da je počeo rat, a on mi kaže: „Ne“. Počinje da se svađa sa mnom i govori da sam ja žrtva ukrajinske propagande, a da u realnosti da Rusi spasavaju Ukrajince od nacizma. Da ruski vojnici pomažu civilima, da im daju odeću i hranu. U realnosti mog oca, Rusi su heroji koji spasavaju svet kao što su radili u Drugom svetskom ratu. Pokušao sam da mu objasnim ono što vidim svojim očima, da mu prenesem šta kažu moji prijatelji iz različitih delova Ukrajine. Nisam uspeo, moj otac je bio kao gluv".
Glas Amerike: Kako ste se osećali kada Vam otac nije poverovao, a umesto toga veruje medijima u Rusiji? Zvuči dosta neverovatno.
Miša Kacurin: "Najpre, ja znam kako radi ruska propaganda. Bio sam spremniji za to od svog oca jer živim to godinama, mnogo sam o tome čitao. Situacija u Donbasu od 2014. je takođe podelila mnoge porodice...Kada sam shvatio da mi otac ne veruje, bio sam ljut, besan, prvo što sam hteo je da se posvađam sa njim, zapravo da uradim stvar koju bi većina ljudi uradila – jednostavno izbrišete tu osobu iz života. To je najlakše, jer uvek očekujemo da će bliski ljudi biti uz nas, jer nemamo razloga da ih lažemo. Objasnite im da nemate razloga da ih lažete, a da Vlada ima razloga da ih laže"
"Rođaci često jedini nezavisni izvor informacija"
Glas Amerike: Ima nekolko istraživanja koja pokazuju da većina Rusa podržava ovaj rat. Šta mislite, da li je to moguće zbog medija koje konzumiraju i prate?
Miša Kacurin: "Definitivno. Zamislite, moj otac misli da Rusi spasavaju svet. Dakle, imamo užasnu, nacističku vladu u Ukrajini koja ubija Ukrajince koji govore ruski – ja sam taj i nikad mi niko ništa nije rekao na račun mog jezika. Ali, u njegovoj glavi, on je veran vladi i po njemu, vlada radi herojsku stvar, spasava svet, zato i podržava Putina. I većina Rusa isto. Naravno, to je ruska propaganda. Od 150 miliona građana Rusije, samo trećina je koristila društvene mreže. Što znači da sto miliona ljudi ne koristi ništa, smao gledaju TV, čitaju novine, a Vladimir Putin je uništio sve nezavisne medije odavno. Danas smo mi, rođaci, maltene jedini nezavisni kanal informisanja koji može da im zakuca na vrata".
Glas Amerike: U Srbiji takođe postoji proruska propaganda u pojedinim medijima. O Rusiji i Kini se uopšte ne izveštava negativno, to je potvrđeno u istraživanjima (BIRODI). Takođe, drugo istraživanje je pokazalo da 61 odsto građana misli da su SAD i NATO odgovorni za rat u Ukrajini, a samo 3,5 odsto misli da je odgovorna Rusija (NSPM). Bilo je i protesta podrške Rusiji kojima su prisustvovale hiljade ljudi, i protesta za Ukrajinu gde ih je bilo neuporedivo manje. Da li Vas ova situacija podseća na Rusiju i da li je moguće promeniti?
Miša Kacurin: "Ekstremno je teško da to promenite. Velika propagandna mašina radi godinama i stvorili su je profesionalci. Takođe, ljudi ne čitaju knjige, ne putuju, ne koriste Internet, ne analiziraju informacije, ne razmišljaju kritički i veoma je lako kontrolisati njihove umove. Zato danas imamo rat informacijama između Ukrajine i Rusije, ovo što ja radim je samo jedan šraf u mašini. S moje tačke gledišta, to se radi uz ljubav, a ne agresiju. Nekad je teško osećati ljubav prema rodbini koja podržava režim koji ubija ljude oko vas. Ali, isto tako razumem da, kao što smo mi žrtve ruske agresije, oni su žrtve ruske propagande i moramo da im pomognemo. I verujem da, kroz tu porodičnu ljubav, možemo da ih nateramo makar da počnu da sumnjaju. To je mali korak, ali je ipak korak. Većina tih ljudi je protiv ubijanja, oni su normalni, dobri ljudi, ali jednostavno ne znaju. Čak i da počnu da sumnjanju, mogu da prestanu da podržavaju režim jer je nemougće da podržavate ovaj ubilački režim. Svi mrze Adolfa Hitlera jer znaju istinu o njemu, a ovo što danas radi Vladimir Putin ima dosta sličnih tačaka s tim"
Da li je Miša uspeo da ubedi svog oca?
Glas Amerike: Kako da bliskim ljudima, koji su pod uticajem propagande, objasnite realnost baziranu na činjenicama, a da se ne posvađate sa njima, što se često dešava?
Miša Kacurin: "To se radi ljubavlju. Ne možemo ih pozvati telefonom i krenuti da se svađamo, ne možemo da nastupimo sa pozicije da „mi znamo istinu, a oni ne“. Dakle, prvo sam ocu morao da objasnim da ga volim, da želim da budem blizak sa njim, setio sam se nekih stvari iz detinjstva, nečeg emotivnog. Onda sam pokušao da mu prenesem što više ličnih priča, jer ako mu samo pošaljem linkove nekih vesti – on će reći da je to propaganda. Preneo sam mu priču moje mame koja je bila u Berdjansku, uspeo sam posle dugo vremena da je prebacim u Evropu. Ona mi je slala poruke da su Rusi proglasili otvaranje humanitarnih koridora, a da su onda otvorili vatru i čak ubili neke ljude koje poznajemo. Moji prijatelji koji su sedeli u skloništima su takođe slali poruke, ja sam to prosleđivao ocu. I u to je morao da veruje, to nije propaganda, već priča njegove bivše supruge. Dakle, lične priče, ljubav. Ali i činjenice. Recimo, on govori o ukrajinskom nacizmu. Ali, tu je statistika. Recimo, u ukrajinskoj Radi (parlamentu) nacionalističke partije imaju procenata – manje od 2 odsto, znači oni su manjina. Naravno, u svakoj zemlji postoje šovinističke stranke i pokreti, ali oni imaju nula mesta u Radi. I to sam mu pokazao...Takođe, pre ovih telefonskih poziva moram da se pripremim. Recimo, da imam odgovor na pitanje „gde si bio osam godina kada su ginuli ljudi u Donbasu“. Pročitam informacije, pripremim se i tako svi ljudi, to je kao jedan posao".
Glas Amerike: Da li ste na kraju ubedili oca?
Miša Kacurin: Imam nekog uspeha, ne mogu da kažem da sam uspeo 100% i da je na mojoj strani, jer i ruska propaganda se nastavlja. Zapravo, ona traje godinama i ne mogu da mu promenim mišljenje preko noći, ali već sada razume neke stvari koje do sada nije i počinje da sumnja, o tome diskutuje sa prijatelijma. I to je već dobar proces za mene, jer počinje da razmišlja kritički. To su mali uspesi i nastaviću da radim kao i do sada".
