Vašington je prepun istraživačkih organizacija – takozvanih „think tank“-ova – duž čitavog političkog spektra, od neutralnih do veoma ideološki zagriženih. Neke se specijalizuju za specifične oblasti, poput socijalnih problema, ekonomija ili odbrana, ali sve pružaju gledišta o politici i drugim aspektima upravljanja državom. Za te „think tank“ organizacije rade funkcioneri prethodnih administracija, koji se često vraćaju u vladu, kad se njihova stranka vrati na vlast. Evo kako se ove organizacije uklapaju u proces javne politike.
Vašington je, poput drugih svetskih prestonica, grad prepun gledišta i istraživanja na gotovo svaku temu koju neko može da zamisli. Mnoga od tih gledišta iznose brojne istraživačke organizacije, čija su sedišta u gradu. Neki ih nazivaju „think tanks“ i one su integralni deo procesa razmatranja raznih pitanja i donošenja političkih odluka u Vašingtonu.
Jedna od prvih istraživačkih organizacija, a ujedno i dalje jedna od najuglednijih jeste „Korporacija Rend“ (RAND Corporation). Njeno ime je skraćenica za termin „istraživanje i razvoj“, a osnovana je posle Drugog svetskog rata. Direktor za odnose sa medijima Džefri Hajdej kaže da termin „think tank“ potiče još iz te ere.
„Ideja je da je 'Rend' mesto gde ljudi sučeljavaju gledišta i zajedno razmišljaju. Tako dolaze do načina da oblikuju i poprave svet. 'Think tank' je termin korišćen u 'Rendu' na početku, ali to je zapravo termin s danas i nismo baš toliko zadovoljni. Nastojimo da sebe plasiramo kao 'istraživačku organizaciju'“.
Bivši američki ambasador u Ujedinjenim nacijama Džon Bolton sada radi za istraživačku organizaciju u Vašingtonu poznatu kao „Institut Ameriken Enterprajz“ (American Enterprise Institute) – ili skraćeno A-E-I. On je opisuje kao skup naučnika, bivših vladinih funkcionera i ljudi koji su zainteresovani za državnu politiku i pišu o pitanjima koja se tiču javne politike.
„Imamo stručnjake za spoljnu politiku, stručnjake za nacionalnu odbranu, zdravstvo, makro-ekonomsku politiku. U našem slučaju, o kojem god pitanju javne politike da je reč, mi imamo nekoga ko na tome radi. Pišemo izveštaje za zakonodavce u Kongresu i izvršnu vlast – ili pak korporacije, sindikate i vodeće medijske kuće“.
Opis ambasadora Boltona je tačan za mnoge istraživačke organizacije u Vašingtonu. Međutim, neke se specijalizuju za specifična pitanja - poput Bliskog istoka, imigracije ili politike borbe protiv droge. Tu su takođe i one koje imaju jaka ideološka ili politička gledišta, u skladu sa kojim istražuju određena pitanja.
I mada se slične istraživačke organizacije mogu naći i u drugim prestonicama sveta, profesor javne politike na Univerzitetu Džordžtaun Mark Roum kaže da su one veće i istaknutije u Sjedinjenim Državama – i to iz nekoliko razloga.
„Mi imamo dužu istoriju istraživanja socijalnih nauka. Stoga imamo mnogo ljudi koji se bave političkim radom, koji može da izvrši uticaj na vladu. Tu je i sektor koji se rukovodi profitom, odnosno korporacije voljne da finansiraju 'think tank' organizacije, tako da su u skladu sa međunarodnim standardima, ovde u prilično dobrom materijalnom položaju. Još jednom da ponovim, naš Ustav dozvoljava ljudima da šalju peticije vladi. Stoga 'think tanks' mogu da kažu 'Mislimo da treba da uradite ovo. To bi bila dobra stvar'. Imaju ustavno pravo na to“.
I mada je za „think tank“ organizacije uobičajena aktivnost da zakonodavcima pružaju rezultate svojih istraživanja, neke idu dalje od toga i zagovaraju određenu stranu ili perspektivu izvesnog pitanja.