Pre tačno stotinu godina, 15. aprila 1912, na svom prvom putovanju, najveći, najluksuzniji putnički bord na svetu – „Titanik“ – naleteo je na ledeni breg u Atlantiku. Manje od tri sata kasnije, dve trećine putnika i članova posade se udavilo ili smrzlo u ledenoj vodi, a brod je ponuo na dno okeana.
Fascinacija potapanjem „Titanika“ izgleda da nema kraja. Svega nekoliko dana pre godišnjice, 3-D verzija jednog od najgledanijih filmova svih vremena, „Titanika“, stigla je u prodavnice širom sveta. U Las Vegasu, posetioci su pohrlili na izložbu predmeta sa broda, izvađenih sa dna okeana. Tu se našao čak i deo metalnog korita. Svega 710 od više od dve hiljade ljudi na brodu je preživelo.
Kao što je prikazano u jednom ranijem filmu, „Noć za pamćenje“, „Titanik“ nije imao dovoljno čamaca za spasavanje. Većinu su popunili žene i deca. Putnici treće klase i većina muškaraca iz svih klasa, potonuli su sa brodom. Pol Kurzman je praunuk Isidora i Ajde Straus, bogatih Njujorčana koji su bili u prvoj klasi. Ali te noći, oni su odbili da iskoriste tu prednost.
„Isidor je rekao da dokle god su na brodu jedna žena ili jedno dete, on kao muškarac neće ući u čamac za spasavanje.“
Ajda, njegova supruga, ostala je sa njim, kao što je prikazano u „Noći za pamćenje“.
„Poslednji put su ih videli zagrljene, na palubi, pre nego što ih je preplavio veliki talas, dok je brod tonuo.“
Posle otkrića olupine, mnogi fotografi iz ekspedicija su je fotografisali, a predmeti sa broda su izvađeni iz okeana.
„Iz poštovanja prema uspomeni na ovu tragediju i one koji su u njoj izgubili život, ništa se ne uzima od samog broda, koji se smatra svetim objektom.“
Arlan Etinger je predsednik „Gernsisa“, aukcijske kuće u Njujorku. Ona nudi na prodaju pet i po hiljada predmeta.
„Neće dugo potrajati, brod će nestati, zahvaljujući surovim uslovima na severu Atlantika, gde brod počiva. To znači da ova zbirka uistinu otelotvoruje sećanje na ‘Titanik’.“
Ričard Devenport-Hajns je napisao knjigu „Putnici sa Titanika“, o ljudima koji su se našli na brodu, od najsiromašnijih do najbogatijih Amerikanaca. On kaže da nesreća i dalje fascinira ljude, jer podseća na – kako kaže – „aroganciju tehnologa“
„’Titanik’ je zastrašujući primer toga. Smatralo se da je nepotopiv. Plovio je kroz zaleđene vode prebrzo, opasnom brzinom, jer su ljudi verovali da je neuništiv.”
U stvari, najveličanstveniji brod svog vremena, bio je osuđen na propast zbog svojih najsitnijih delova. Naučnici kažu da su zakivci kojima su spojeni delovi korita bili previše slabi da izdrže udarac – korito se zbog toga rascepilo, kao zalemljeni spoj duž metalne konzerve.