Studija Instituta za ekonomsku politiku (EPI) pokazuje da su vrhunski direktori najvećih američkih firmi plaćeni u proseku 15,6 miliona svaki, (bruto) na godišnjem nivou, u 2016. godini.
U izveštaju objavljenom u četvrtak, autori Lorens Mišel i DŽesika Šider kažu da je taj iznos 271 put veći od "tipičnog" prihoda radnika u istim korporacijama.
Taj odnos zarada top šefova u odnosu na radnike malo je niži od onoga kakav je bio pre nekoliko godina, ali je i dalje mnogo viši od odnosa 20 prema 1, kolika je bila razlika između šefova i zaposlenih 1965. godine, ili 59 prema 1, koliko se merila razlika 1989. godine.
Plate top menadžera rasle su mnogo brže od prihoda običnih radnika u poslednjoj deceniji, a takođe su rasle mnogo brže od vrednosti istih tih kompanija na berzi.
Ove sume uključuju platu, pravo na kupovinu akcija po određenoj ceni i bonuse, prema EPI-u, koji je nepartijski tink-tenk koji se fokusira na probleme slabo i srenje plaćenih radnika.
Sajt Salary.com tvrdi da su top menadžeri visoko plaćeni zato što su njihove sposobnosti i odgovornosti "ekstremne", te da postoji ograničeni broj ljudi koji mogu da sprovedu te funkcije.
Na drugom kraju ekonomskog sprektra, pak, najslabije plaćeni radnici u SAD dobijaju minimalnu platu tek nešto veću od 15.000 dolara godišnje (oko milion i po RS dinara, tj. oko 130.000 dinara mesečno, bruto). Dok većina radnika zarađuje više, a mnoge države imaju višu minimalnu zaradu, ti sa dna lestvice zarađuju hiljaditi deo onoga što zarade top menadžeri.
Minimalna plata u SAD je 7.25 dolara po satu i nije povećavana osam godina. Grupa zvana Biznis za fer minimalnu platu, tvrdi da je inflacija u tom periodu oborila te već niske zarade za 15 odsto.
I dok mnogi biznisi navode argumente da će povećanje minimalne plate relutirati smanjenjem broja radnih mesta na najnižem stupnju ekonomskog sprektra, Biznis za fer minimalnu platu kaže da bi veće plate za najslabije plaćene radnike moglo da stimuliše potražnju i pomogne ekonomiji.