Republikanski predsednik Donald Tramp i njegov demokratski protivkandidat Džo Bajden, bivši potpredsednik Džo Bajden suočili su gledišta u prvoj predsedničkoj debati, pet nedelja uoči izbora 3. novembra. Prvu debatu obeležila su česta prekidanja i snažne međusobne optužbe, dok su kandidati debatovali o pandemiji koronavirusa, ekonomiji i Vrhovnom sudu.
TV duel je održan u Klivlendu u Ohaju, gradu na srednjem zapadu Amerike. Moderator debate, koju je prema procenama pratilo 100 miliona Amerikanaca, bio je novinar kablovske mreže Foks njuz Kris Valas.
Dvojica kandidata se nisu rukovala zbog poštovanja društvene distance, a TV duel je ubrzo postao veoma užaren, i prema oceni brojnih komentatora prerastao u najhaotičniju debatu u novijoj istoriji. Kandidati su se često nadvikivali, a predsednik Tramp prekidao bivšeg potpredsednika dok je moderator Valas pokušavao da uspostavi red.
U jednom trenutku Bajden je rekao Trampu:
"Hoćeš li ućutati, čoveče?"
“Činjenica je da svi znaju da je sve što je do sada rekao jednostavno laž. Ja nisam došao ovde da ukazujem na njegove laži. Svi znaju da je on lažov", takođe je rekao Bajden.
Odgovor na pandemiju
Tramp i Bajden počeli su veoma brzo sa međusobnim napadima, govoreći o pandemiji koronavirusa u SAD, koje sada imaju najveći broj smrtnih slučajeva na svetu sa više od 205.000 umrlih.
“Predsednik nema plan", rekao je Bajden, koji se tokom debate nekoliko puta, gledajući pravo u kameru, obratio direktno Amerikancima.
"Znao je da je virus smrtonosan i nije vam rekao o tome".
Bajden je rekao da je predsednik "čekao i čekao" da reaguje kada je virus došao do Amerike, i da su ga više brinuli ekonomija i berza nego što je radio na tome da zaustavi širenje virusa. Tramp je odgovorio da njegova administracija obavlja sjajan posao i da nas "samo nekoliko nedelja deli od vakcine".
Predsednik je takođe rekao Bajdenu da je uradio više stvari za 47 meseci kao predsednik nego Bajden za 47 godina kao senator i potpredsednik, i izneo tvrdnju da će se u Americi, ukoliko Bajden postane predsednik, dogoditi "depresija kakva nije viđena", zbog plana demokrata da povećaju poreze na korporativne prihode sa 21 na 28%, kao i da povećaju oporezivanje pojedinaca koji zarađuju više od 400.000 dolara godišnje.
Vrhovni sud
Prva tema večeri bio je Trampov predlog konzervativne sudije Ejmi Koni Beret za Vrhovni sud, u kojem treba da zameni legendarnu Rut Bejder Ginzberg, koja je bila centralna ličnost liberalnog krila suda. Predsednik Tramp rekao je da je njegovo pravo i obaveza da postavi novog sudiju Branio je brzo imenovanje rečima:
"Mi smo pobedili na izborima i zato imamo pravo da biramo", dok je demokrata Bajden poručio da treba sačekati rezultat predsedničkih izbora kako bi građani Amerike takođe imali uticaj na izbor sudije Vrhovnog suda, koji donosi odluke o najvažnijim pitanjima u zemlji, između ostalog pravu na abortus i sudbini zakona o pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti - Obamaker.
Bajden je ocenio da Tramp žuri da postavi sudiju Beret kako bi ukinuo Obamaker i ostavio milione Amerikanaca bez zdravstvenog osiguranja.
Pitanje Trampovih poreza
Moderator Kris Valas pitao je predsednika Tramp o izveštaju Njujork tajmsa da je 2016. i 2017. godine platio samo 750 dolara u federalnom porezu na prihode.
"Platio sam milione dolara", odgovorio je Tramp.
"Jedne godine sam platio 38 miliona, jedne godine sam platio 27 miliona".
Na sam dan debate, Džo Bajden objavio je svoje poreske prijave za 2019. godinu, koje pokazuju da su on i njegova supruga Džil platili skoro 300.000 dolara poreza prošle godine.
Tramp je odbio da odgovori koliko je tačno platio federalni porez, i insistirao na tome da je iskoristio legalne poreske olakšice na šta je Bajden izjavio da je "Tramp najgori predsednik koga je ova zemlja ikada imala".
Rasni odnosi, red i zakon
Rasprava o rasnim pitanjima bila je podjednako užarena. Trampu je postavljeno pitanje da li je spreman da osudi belačke supremacioniste i naoružane grupe koje su doprinele neredima na protestima protiv rasne nejednakosti širom zemlje.
"Rekao bih da skoro sve što trenutno vidimo potiče od levog krila, ne od desničara", konstatovao je Tramp.
Tramp je zatražio da se konkretno imenuju desničarske grupe koje ga, navodno, podržavaju, na šta je Bajden pomenuo grupu Proud Boys (Ponosni momci) - organizaciju koja sebe opisuje kao klub "zapadnih šovinista", ali je organizacije za građanska prava tretiraju kao grupu za širenje mržnje. Tramp je "Ponosnim momcima" poručio da "ustuknu, ali budu u pripavnosti" i odmah dodao:
"Ali neko mora da nešto uradi po pitanju Antife".
Antifa, odnosno anti-fašisti, je pokret ekstremne levice bez snažne strukture, čije pristalice ulaze u konflikt sa osobama ili institucijama koje doživljavaju kao autoritarne ili rasističke.
Ranije tokom večeri, predsednik je optužio Džoa Bajdena da ima dug prema "socijalistima unutar Demokratske partije" i da će levo krilo stranke pokušati da ga kontroliše, na šta je Bajden odgovorio:
"Ja sam Demokratska stranka sada".
Legitimitet izbora
Na kraju večeri, kada je moderator pitao obojicu kandidata da li će priznati poraz i pozvati svoje pristalice da budu mirne, u slučaju da izgube na izborima, Bajden se složio da ne bi proglasio pobedu dok svi glasovi ne budu prebrojani, i da će prihvatiti volju birača.
Predsednik Tramp je ponovo izrazio sumnju da će glasanje putem pošte biti pošteno, i poručio svojim pristalicama da "idu na birališta i pažljivo posmataju šta se događa".
Klimatske promene
Predsednik Tramp rekao je da smatra da ljudi svojim aktivnostima "donekle doprinose" klimatskim promenama, ali da ne podržava striktnu regulativu, delom zbog negativnih posledica po biznis. Na pitanje zašto je preduzeo korake kao što je povlačenje SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma, Tramp je ponovio svoj argument da takvi sporazumi "dovode do ogromnog skoka cene energenata".
Lični napadi i uvrede
Tokom debate, Bajden je Trampa nazvao "klovnom", "rasistom" i "Putinovim pionom".
Tramp je, u jednom trenutku rekao bivšem potpredsedniku:
"Kod tebe nema ničeg pametnog".
Džo Bajden pomenuo je svog sina Boa Bajdena, dok je kritikovao predsednika Trampa što je, navodno, pripadnike američke vojske koji su izgubili život, nazvao "luzerima". Bajden je svog sina Boa, koji je preminuo od raka 2015. nazvao herojem. Tramp je, međutim, diskusiju skrenuo na Bajdenovog drugog sina Hantera, koga je optužio da je zaradio milione dolara u stranim zemljama, uključujući i Kinu, dok je radio kao konsultant u vreme dok je njegov otac bio potpredsednik SAD.
Tramp je takođe rekao da je Hanter Bajden otpušten iz vojske zbog upotrebe kokaina. Bajden je demantovao da je njegov sin izbačen iz vojske, a zatim se obratio direktno građanima Amerike. Rekao je da je Hanter, kao i mnogi Amerikanci danas, imao problem sa drogom, da je radio na tome i rešio problem zavisnosti.
"Ponosan sam na svog sina", dodao je.
Gosti u studiju
Debatu u studiju uživo je pratila mala grupa gledalaca, među kojima su, tradicionalno, bili gosti dvojice kandidata.
Među Trampovim gostima je bila En Dorn, čiji je suprug, penzionisani policajac, ubijen u protestima protiv rasizma u Sent Luisu u junu, budući da predsednik u svojoj kampanji stalno naglašava temu "reda i zakona", i optužuje Bajdena da toleriše anarhiju i pljačke po američkim gradovima. Još jedan Trampov gost bio je bivši gradonačelnik Njujorka Rudi Đulijani, koji je imao centralnu ulogu u pokušaju da se "iskopaju" kompromitujući podaci o Bajdenovom sinu Hanteru i njegovim poslovanjima u Ukrajini.
Među Bajdenovim gostima je bila Kristin Urkiza, čiji je otac, Trampova pristalica, preminuo od koronavirusa nakon što je odbacio ozbiljnost pandemije. Među gostima su bili i dvoje lokalnih stanovnika: Gurni Grin, vlasnik malog preduzeća i Džejms Evanof, član sindikata radnika industrije čelika, koji predstavljaju radničke porodice za koje se Bajden bori, saopšteno je iz izbornog štaba bivšeg potpredsednika.
Bajden već nedeljama održava prednost od 7 procenata nad Trampom u nacionalnim anketama, zbog čega Trampu preti opasnost da postane treći predsednik u protekle četiri decenije koji je izgubio borbu za drugi četvorogodišnji mandat.
Međutim, trka je tesna u nekoliko presudnih država zbog čega postoji i mogućnost da bi Tramp mogao da ponovo osvoji manje direktnih glasova Amerikanaca - kao što je bio slučaj protiv demokrate Hilari Klinton 2016 - pa opet osvoji potrebnu većinu elektorskih glasova da odnese pobedu.
