Kongresni odbor koji istražuje napad na kompleks američkog Kongresa 6. januara 2021. godine izglasao je u četvrtak da se bivšem predsedniku Donaldu Trampu uputi obavezan poziv da svedoči. Odbor optužuje Trampa da je podstakao nasilje da bi poništio svoj izborni poraz.
Malo je verovatno da će Tramp ispoštovati zahtev odbora da obezbedi dokumenta i svedoči pod zakletvom, s obzirom na to da se suprostavljao sličnim pozivima u prošlosti. U objavi na svojoj društvenoj mreži, odbor je nazvao "smešnim".
Tramp je prethodno tražio od svojih saradnika da ne sarađuju sa istragom i tvrdio da bivši predsednici imaju pravo da razgovore i dokumenta drže u tajnosti u okviru pravne doktrine poznate kao izvršna privilegija.
Međutim, obavezujući poziv će samo dodatno pogoršati Trampovr pravne probleme. Već je suočen sa civilnim i krivičnim optužnicama u Njujorku zbog poslovnih aktivnosti, kao i federalnim i državnim istragama u vezi sa izborima 2020. godine. Takođe je pod federalnom krivičnom istragom zbog zadržavanja vladinih dokumenata.
Da li je ignorisanje obavezujućeg poziva Kongresa krivično delo?
Da. Prema zakonu iz 1857. godine, za neodazivanje na kongresni poziv za svedočenje ili podnošenje dokumenata može da bude izrečena zatvorska kazna od jednog do 12 meseci.
Prvo, Predstavnički dom ili Senat moraju da glasaju da se svedok, koji nije ispoštovao obavezujući poziv, proglasi krivim za nepoštovanje Kongresa i da se taj slučaj prosledi Sekretarijatu za pravosuđe koji je zadužen za krivično gonjenje. Sekretarijat odlučuje da li će podići optužnicu.
Bivši Trampov saradnik, Stiv Benon, mogao bi da bude osuđen na zatvorsku kaznu do dve godine i novčanu do 200.000 dolara nakon što je proglašen krivim za nepoštovanje Kongresa zato što se nije odazvao obavezujućem pozivu odbora koji istražuje napad 6. januara. Kazna bi trebalo da mu bude izrečena 21. oktobra.
Još jedan bivši Trampov savetnik, Piter Navaro, takođe je optužen za nepoštovanje Kongresa i biće mu suđeno u novembru.
Federalni tužioci odlučili su da ne podižu optužnice protiv bivših Trampovih saradnika, Marka Medouza i Dena Skavina, nakon što je Predstavnički dom izglasao da su krivi za nepoštovanje Kongresa.
Da li Tramp ima druge opcije?
Tramp bi mogao da se pojavi na svedočenju iza zatvorenih vrata, ali da odbije da odgovori na pitanja, pozivajući se na peti amandman američkog Ustava, odnosno pravo da izbegne da tokom davanja iskaza iznese ocene zbog kojih bi mogao da bude optužen.
Republikanska članica odbora Liz Čejni rekla je da se više od 30 svedoka odlučilo na taj pristup. Među njima su bivši Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Majkl Flin, politički savetnik bivšeg predsednika Rodžer Stoun, advokat Džon Istmen i Džefri Klark, bivši zvaničnik Sekretarijata za pravosuđe koji je od Trampa tražio da ga imenuje za sekretara da bi mogao da poništi rezultat izbora.
Tramp bi takođe mogao da odugovlači i da pokuša da ospori poziv pred sudom, kao što je to radio u drugim sporovima sa Kongresom ili da pregovara o uslovima saradnje.
Očekuje se da članovi odbor završe sa radom do kraja godine, što im daje samo nekoliko meseci da obezbede Trampovo svedočenje ili da zaključe da on odugovlači i da glasaju da li je kriv za nepoštovanje Kongresa. Zasedanje punog sastava Predstavničkog doma se ne očekuje do izbora za Kongres 8. novembra, tako da je malo verovatno da će pre toga Trampov slučaj biti prosleđen Sekretarijatu za pravosuđe.
Takođe se očekuje da će republikanci, koji su gotovo jednoglasno protiv rada odbora, na izborima osvojiti većinu u Predstavničkom domu. Ako u januaru preuzmu kontrolu nad donjim domom Kongresa, verovatno će povući obavezujući poziv.
