Predsednik SAD Donald Tramp rekao je, nakon dolaska pripadnika ruske vojske u Venecuelu, da Rusija "mora da izađe" iz te zemlje.
"Sve opcije su otvorene", ponovio je Tramp nekoliko puta odgovarajući na novinarska pitanja u sredu o tome da li su Sjedinjene Države spremne da "lupe šakom o sto" kako bi pomerile Ruse.
Tramp je dodao da je Moskva takođe svesna stajališta SAD.
Rusija je odbacila proglas SAD, rekavši da su akcije u Venecueli zakonite i dogovorene sa legitimnom vladom te južnoameričke nacije, javila je ruska novinska agencija RIA. Kremlj je odbio da komentariše izveštaje prema kojima je rasporedio ruske vojnike u Venecueli.
Tramp je razgovarao sa novinarima u Beloj kući pored Fabriane Rozales, supruge venecuelanskog opozicionog lidera i samoproklamovanog predsednika Huana Gvaida.
VIDEO: Tramp poziva Rusiju da "izađe" iz Venecuele (engleski jezik)
Ona je došla u Ovalni kabinet nakon sastanka sa potpredsednikom SAD Majkom Pensom.
"Sjedinjene Države vide dolazak ruskih vojnih aviona ovog vikenda kao nedobrodošlu provokaciju", rekao je Pens stojeći pored Rozalesove u Ruzveltovoj sobi. "Pozivamo Rusiju danas da obustavi svaku pomoć Madurovom režimu i stane uz Huana Gvaida, da stane uz nacije širom ove hemisfere i širom sveta dok sloboda ne bude obnovljena".
"Danas u Venecueli, reč je o slobodi ili diktaturi. To je život ili smrt", rekla je Rozales. "A oni koji plaćaju cenu ove mržnje su deca".
Ona je dodala da deca umiru u bolnicama koje su bez struje ili neophodnih medicinskih potrepština, dok su druga deca podlegla "jer nemaju hrane".
Poziv na protest
Sjedinjene Države, zajedno sa desetinama drugih zemalja, priznale su Gvaida kao privremenog predsednika Venecuele, dok Rusija podržava predsednika Nikolasa Madura.
Gvaido je u sredu u Venecueli pozvao pristalice da u subotu protestuju zbog nestašica struje.
Članovi Madurovog kabineta optužili su Sjedinjene Države da sabotiraju elektrodistributivnu mrežu, uključujući i sajber napad na venecuelansku glavnu hidroelektranu.
"Osamdeset odsto populacije Venecuele nema električnu energiju", rekla je Gvaidova supruga u Beloj kući. "Pokušavaju da slome naš moral. Žele da nas potope u večni mrak. Ali, dozvolite mi da vam kažem - ima svetla, i svetlo je ovde".
Humanitarna pomoć
Napori da se humanitarna pomoć iz SAD dopremi iz Kolumbije u Venecuelu, nisu uspeli.
"Maduro ne želi da uzme pomoć", rekao je u sredu Tramp u Ovalnom kabinetu. "Poslali smo stotine miliona dolara vrednu pomoć na granicu. On ne želi da uzme pomoć. On će radije da njegov narod umire od gladi, nego da prihvati ponoć. Ne mislim da je to dobro, čak i sa političkog stanovišta, čak i od diktatora".
Tramp je dodao da "ovo nije moralo da se dogodi u Venecueli", optužujući bivšu administraciju SAD za nerešavanje venecuelanskog pitanja. "To je tragedija".
Predsednik je dodao da je "nasledio nered" sa venecuelanskim i drugim pitanjima spoljne politike.
Novine izveštavaju da su dva aviona ruskih vazdušnih snaga dovezle ruske vojne zvaničnike i blizu 100 vojnika u subotu na glavni aerodrom u Karakasu.
"Rusija ima različite ugovore koji su u procesu ispunjavanja, ugovori vojno-tehničkog karaktera", objašnjenje je kojim je ruski državni medij Sputnjik opisao letove, kojima su, kako kažu, preveženi zvaničnici na "konsultacije".
Veći rizik
Neki analitičari vide Trampovu retoriku, u kominaciji sa prisustvom ruskih snaga u Venecueli, kao povećavanje rizika od konfrontacije.
"Rusi traže kako da projektiju silu blizu SAD, kao što su to radili u prošlosti i takođe da pokažu solidarnost i podršku Madurovom režimu", kaže Majkl Šifter, predsednik Interameričkog dijaloga, međunarodne tink-tenk organizacije. "SAD znaju da Rusija može da da Maduru nešto kiseonika i prostora za 'disanje', ali manjka im kapaciteta ili volje da spasu Venecuelu".
Ali, ukoliko Vašington eventualno preduzme vojnu opciju u Venecueli, Šifter predviđa da "Rusi ne bi bili spremni da štite Madura".
Šivter je rekao za Glas Amerike da najvši nivoi venecuelanski vojske zapravo održavaju Madura na vlasti.
"Trampova administracija trebalo bi da se fokusira na taj izazov, ne kroz upućivanje pretnji i ultimatuma generalima, što ne funkciše, već pre kroz pokušaje da dogovori i održi ozbiljne pregovore o postizanju sporazuma koji bi utro put demokratskoj tranziciji", kaže Šifter.
Sigurno je da će to biti komplikovan zadatak, dodao je, "ali bez toga, teško je imati puno vere u to da kriza može da bude rešena".