Predsednik Donald Tramp rekao je da je spreman da pod zakletvom odgovara na bilo koja pitanja u okviru istrage ruskog mešanja u američke predsedničke izbore, koju vodi specijalni tužilac Robert Maler.
"Radujem se tome. Voleo bih da to uradim, i to što je pre moguće. Apsolutno bih to uradio pod zakletvom", rekao je Tramp novinarima u Beloj kući uoči odlaska na Svetski ekonomski forum u Davosu.
Predsednik je ponovio da nije bilo dosluha sa Rusijom da bi mu pomogla da pobedi na izborima i nagovestio da je pod istragom zbog ometanja pravde zato što se "bori" protiv istrage Rusije.
“Uzvraćate na napade i kažu da je to ometanje", naglasio je Tramp.
Trampov razgovor sa Malerovim istražiteljima još nije zakazan, ali je predsednik nagovestio da mi mogao da se dogodi u naredne dve ili tri nedelje. Nisu postavljeni ni uslovi za razgovor o čemu će, kako je rekao Tramp, odlučivati njegovi advokati.
Specijalni tužilac želi da razgovara sa Trampom o njegovoj odluci da prošle godine otpusti tadašnjeg direktora Federalnog istražnog biroa Džejmsa Komija, koji je pre Malera vodio istragu ruskog mešanja.
Maler razmatra i otpuštanje bivšeg nacionalnog savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Flina i Komijevu tvrdnju da je predsednik od njega tražio da odustane od istrage Flinovih kontakata sa ruskim ambasadorom u Vašingtonu nekoliko nedelja pre nego što je Tramp preuzeo položaj.
Prema američkim zakonima, ometanje pravde ili "zvaničnog procesa" je krivično delo. Pravni eksperti kažu da aktuelni predsednici ne mogu da budu krivično gonjeni za ometanje pravde ili druga krivična dela, ali da Kongres može da iskoristi eventualnu optužnicu da opozove predsednika, ako odluči da preuzme takav slučaj.
Bivši predsednik Bil Klinton opozvan je 1998. godine, delom zbog ometanja pravde, ali je oslobođen optužbi na suđenju u Senatu. Proces za opoziv, takođe zbog ometanja pravde, pokrenut je i 1974. godine protiv predsednika Ričarda Niksona, koji je kasnije podneo ostavku.