Sjedinjene Države su bile spremne "kao zapeta puška" da napadnu tri lokacije u Iranu kao znak odmazde za obaranje američke bespilotne letelice iznad Hormuškog moreuza, ali su obustavile napade u poslednjem mogućem trenutku kako bi se sačuvali životi Iranaca.
Predsednik SAD Donald Tramp obelodanio je to na društvenoj mreži u petak, nakon novinskih izveštaja da je predsednik najpre odobrio napade na niz iranskih ciljeva, poput radarski instalacija i raketnih baterija, da bi zatim odobrenje povukao.
"Spremni smo bili kao zapeta puška prošle noći da odgovorimo na tri različite lokacije kada sam upitao koliko će biti poginulih. 150 ljudi, gospodine, bio je odgovor generala. Deset minuta pre udara, stopirao sam ga", tvitovao je Tramp rekavši da je akcija mogla da bude neproporcionalna.
"Ne žuri mi se", dodao je Tramp.
Predsednik je takođe rekao da je odobrio dodatne oštre sankcije protiv Irana kasno u četvrtak uveče, kao deo kampanje maksimalnog pritiska koju njegova administracija sprovodi kako bi prisilila Iran da ponovo započne pregovore o svom nuklearnom programu.
"Iran NIKADA neće moći da ima nuklearno oružje, ne protiv SAD, ne protiv SVETA!", tvitovao je Tramp.
Čini se da je ovaj potez povukao Vašington i Teheran sa ivice oružanog konflikta koji je mogao da proguta Bliski istok. Predsednik Tramp u petak je razgovarao sa saudijskim krunisanim princom Mohamedom bin Salmanom.
"Dvojica lidera diskutovala su o ključnoj ulozi Saudijske Arabije u obezbeđivanju stabilnosti na Bliskom istoku i o globalnom tržištu nafte", rekao je portparol Bele kuće Hogan Gidli. "Takođe su raspravljali o pretnji koju predstavlja eskalatorno ponašanje iranskog režima".
Predsedavajuća američkim Predstavničkim domom, Nensi Pelosi, rekla je u petak: "Mi smo u ekstremnoj opasnosti i osetljivoj situaciji sa Iranom. Moramo da odmerimo odgovor koji deeskalira i unapređuje američke interese i moramo biti jasni po pitanju toga koji su to interesi". Ona je dodala da bilo kakvo neprijateljstvo protiv Irana prethodno mora da odobri Kongres.
Zabrinutost zbog potencijalnog oružanog sukoba imeđu SAD i Irana raste otkako su zvaničnici SAD optužili Teheran za napad minama na dva naftna tankera u Hormuškom moreuzu, što su optužbe koje Teheran odbacuje, i nakon što je Iran oborio bespilotnu letelicu prošle nedelje.
Džejms Filips, viši istraživač u kozervativnoj vašingtonskoj Heritidž fondaciji, kaže da veruje da je neposredan rizik od konflitka SAD-Iran prošao.
"Verovatno je gotovo, što se tiče incidenta koji je usledio nakon obaranja drona. Ali, mislim da ukoliko bude daljih provokacija, predsednik će odgovoriti na snažan i efektivan način", rekao je.
Filips je takođe rekao da ne očekuje da će Teheran prihvatiti pozive SAD na pregovore, dok Tramp nastavlja sa "kampanjom maksimalnog pritiska" kroz sankcije protiv Irana, sve dok se ne vidi ko pobeđuje na narednim predsedničkim izborima u SAD.
SAD su objavile ove nedelje da odobravaju slanje dodatnih 1.000 trupa, uključujući i raketne baterije "Patriot" i dodatne letelice, sa ljudskom posadom ili bez nje, kako bi ojačali odbranu pozicija SAD u Iraku i Siriji.
Tramp je ranije rekao da je bespilotni izviđački dron koji je oboren bio iznad međunarodnih voda u Hormuškom moreuzu u trenutku kada ga je pogodila iranska raketa, dodavši da je incident bio "vrlo loša greška".
Iran je saopštio da je dron uleteo u njihov vazdušni prostor, što je "grubo kršenje međunarodnog prava".
Dopisnica Glasa Amerike sa Kapitol Hila Ketrin Džipson i Katarina En iz vašingtonskog servisa Glasa Amerike na persijskom jeziku učestvovale su u pisanju ovog izveštaja.
