Mnogi Amerikanci u ruralnim oblastima SAD su prošle godine glasali za Donalda Trampa na predsedničkim izborima, uprkos njegovom stavu da se protivi trgovinskim sporazumima. U svetlu Trampovog saopštenja da se povlači iz Sporazuma o transpacifičkom partnerstvu, skraćeno TPP, i sada uvođenja novih ograničenja u trgovini sa Kubom, brojni poljoprivrednici na američkom Srednjem zapadu, reaguju i prilagođavaju se za neizvesna vremena pred njima.
Težak period je iza poljoprivrednika iz Ilinoisa Vendela Šomana. Troškovi svega od đubriva do semenja su porasli, ali ne i iznos otkupa njegovih prinosa. Tokom poslednje četiri godine, Šomenov prihod je smanjen, pa se nadao da će mu ublaženje trgovinskog embarga prema Kubi omogućiti veću zaradu.
“Kuba nam je logično tržište. Mesto udaljeno od nas 145 kilometara, uvek treba da ti bude tržište. Politika je to onemogućavala, verovatno još od kada sam bio u srednjoj školi“.
Politika će nastaviti da ga koči, jer predsednik Donald Tramp teži da preokrene sve ono što njegov prethodnik Barak Obama uradio na normalizaciji odnosa sa tom ostrvskom nacijom.
“Napuštanje kubanskog tržišta je nezamislivo, kada nam je tako blizu. To treba da iskoristimo“.
Šomen je glasao za Trampa, i mada shvata da trgovinski sporazumi mogu da utiču na smanjenje broja radnih mesta u proizvodnom sektoru, ne slaže se sa delovima trgovinske politike ove adminstracije.
“Nikada ne treba odustati od trgovinskog sporazuma i tržišta“.
Direktorka za sirovine, Biroa za poljoprivredu države Ilinois Tamara Nilsen dodaje:
“Poljoprivrednici ne vole da im se kaže gde mogu da prodaju prinose, zbog toga se odavno protive embargu prema Kubi, ili bilo kojem embargo koji obuhvata prehrambene prozvode. Oni veruju da je najbolji način za promenu vlade zu stranoj zemlji da se angažujete u toj zemlji, a ne da oduzimate hranu tom narodu“.
Biro za poljoprivredu Ilinoisa jedna je od brojnih organizacija koje kritikuju nastojanja Trampove administracije da ograniči trgovinsku razmenu sa Kubom, mada Nilsen priznaje da se radi o malom tržištu.
“Radi se o možda 25-30 miliona dolara godišnje, u najboljem, u zavisnosti od toga šta izvozimo u kojoj godini“.
Ona je međutim mnogo više zabrinuta zbog drugog sporazuma - NAFTA:
“Trgovina sa Kanadom i Meksikom, kada je reč o izvozu naših poljoprivrednih proizvoda, učetvorostručila se od potpisivanja NAFTA-e“.
Nilsen ističe da je to doprinelo otvaranju 35 hiljada radnih mesta u Ilinoisu. Te dve zemlje su primarno odredište i za useve Vendela Šomena.
“Meksiko je trenutno naše najbolje tržište sa kukuruz. Ne smemo da ga ispustimo”.
Upravo zato je Šomenu laknulo kada je Trampova administracija saopštila da želi da revidira, a ne da napusti NAFTA-u, ubrzo pošto se ranije ove godine povukla iz TPP-a.
“To je, ja mislim, bila velika greška. Ukoliko se vratimo TPP-u, možda uspemo nešto da spasemo“.
Do tada, Šomen čeka da vidi kakve promene u NAFTA-i želi Trampova administracija, ali i kako će vremenske prilike uticati na njegovu žetvu, a samim tim i zaradu., kasnije ove godine.