Ova priča sadrži rečnik koji bi mogao biti uvredljiv za neke čitaoce.
Na političkim skupovima, društvenim medijima i u intervjuima, predsednik Donald Tramp uvodi nepristojne reči u javni diskurs na nivou kakav, do sada, nije viđen ni kod jednog američkog lidera, smatraju neki stručnjaci.
“Bez presedana je po tome koliko je takav rečnik javan", kaže za Glas Amerike Bendžamin Bergen, profesor sa odeljenja za kognitivnu nauku na Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu, i direktor fakultetske laboratorije za jezik i kognitivne sposobnosti.
Analiza Trampovih psovki pokazuje da su postale češće proteklih meseci, što je deo trenda vređanja političkih protivnika, koji je Tramp započeo dok je bio republikanski kandidat na izborima 2016. godine.
Nepristojan rečnik
Na političkom skupu u petak uveče u mestu Lejk Čarls u Luizijani, Tramp je objavio da demokrate znaju da ne mogu da ga pobede sledeće godine, pa zato sprovode "ilegalnu, neosnovanu i neustavnu, istragu o opozivu koja je obično s**nje".
Prethodne večeri, Tramp je pristalicama na mitingu u Mineapolisu rekao da je kandidat za demokratsku nominaciju 2020. i bivši potpredsednik Džo Bajden "bio dobar potpredsednik jedino zato što je znao kako da ljubi u d*** bivšeg predsednika Baraka Obamu".
Tokom istog skupa, koji je trajao oko sat i po vremena, predsednik je takođe iskoristio frazu "ku**in sin".
Zbog predsednikovog rečnika, mediji su prinuđeni da štampaju i emituju u programu reči koje su se ranije smatrale nepristojnim i neodgovarajućim za njihovu publiku.
2. oktobra, CNN je promenio politiku restrikcija na vulgarni rečnik posle Trampovog tvita u kojem je optužio demokrate da "svima traće vreme i energiju", dodajući poznati epitet, velikim slovima.
Tvit je bio skoro identičan kao komentar koji je predsednik izneo na političkom skupu u Mičigenu nekoliko meseci ranije.
“Trebalo bi da ga pokažemo i prenesemo šta je rekao, pošto je predsednik objavio takav tvit", glasi memorandum koji je upućen osoblju CNN-a posle tvita koji je bio masovno citiran.
Tirada puna opscenosti
Njujork Tajms se uvek smatrao publikacijom koju može da čita cela porodica, ali i američkim dnevnikom koji je dokument o svom vremenu.
Kada je Trampov tada novoimenovani direktor za komunikacije Entoni Skaramuči imao tiradu prepunu psovki na račun šefa osoblja Bele kuće Rejnsa Pribusa u razgovoru sa novinarom magazina Njujorker u julu 2017, urednici lista odlučili su da odštampaju svaku reč.
“Zaključili smo da je važno za čitaoce da znaju da je Trampov saradnik koristio takav jezik", tvitovao je Kliford Levi, jedan od urednika Tajmsa. "I nismo želeli da naši čitaoci moraju da traže na nekom drugom mestu, da saznaju šta je Skaramuči rekao".
Tirada je Skaramučija koštala posla, koji je obavljao nepunih 11 dana.
U avgustu, demokratski predsednički kandidat Beto O’Rurk upotrebio je ružnu reč (j***ni) optužujući Trampa da podstiče rasizam i oružano nasilje posle masovne pucnjave u O'Rurkovom rodnom gradu El Paso u Teksasu. Bivši kongresmen je odbacio kritike, tvitujući: "Nije ra reč uvredljiva, uvredljivo je kada neko puca u bebu od 17 meseci".
"Osetljivost u pogledu takvog jezika je aspekt anglo-američke kulture, koja snažne izraze poistovećuje sa ružnim", kaže za Glas Amerike profesor Bergen. "A moguće je da smo sada, zbog demokratizacije medija, svedoci jednog zaokreta, kada se uvredljive reči više neće posmatrati kao ružne, već jednostavno kao snažne".
Raniji predsednici
Pre manje od 20 godina, psovka koju bi u javnosti izgovorio neki američki predsednik izazivala je senzaciju, kao kada je predsednik Džordž Buš mlađi slučajno snimljen kako, ćaskajući sa potpredsednikom Dikom Čejnijem iza bine, pred početak jednog političkog skupa, opisuje reportera Njujork tajmsa Adama Klajmera kao "s***nju prve klase."
Prvi predsednik Amerike, Džordž Vašington je, kao general u Američkoj revoluciji 1776, izdao naredbu svojim vojnicima da ne koriste psovke, navodeći: "Sa žaljenjem sam obavešten da budalasta i loša praksa korišćenja uvredljivih izraza i psovki, porok koji do sada nije bio znan u našoj armiji, sada ulazi u modu."
Predsednik Endrju Džekson imao je ljubimca papagaja, koji je, prema zapisu jednog sveštenika, na Džeksonovoj sahrani 1845. "izbacio tako savršenu bujicu psovki" da je užasnuo ožalošćene.
Predsednik iz ere građanskog rata, Abraham Linkoln, "bio je poznat po pričanju lascivnih i nepristojnih priča, od kojih o većini nema zapisa, a oni koji postoje su strogo redigovani", kaže za Glas Amerike Alen Guelzo, direktor programa za američke ideale i institucije na Univerzitetu Prinston.
“Verujem da su čak i u 19. veku političari koristili veći fond vulgarnih reči nego što je ostalo zabeležno, budući da su reporteri, vodeći računa o osetljivosti svojih čitalaca i željni da sačuvaju publiku, jednostavno izostavljali ili ublažavali grube i nepristojne izraze", smatra Guelzo, koji je takođe istraživač na Savetu za društvene nauke na Prinstonu.
Predsednik Lindon Džonson je, tokom 1960-ih, smatran posebno kreativnim u nizanju ružnih izraza u Ovalnoj kancelariji.
Specifičnost Trampovog jezika
U 21. veku, Trampa kritikuju što se upušta u uvrede na nivou "siledžije iz školskog dvorišta".
Kada je predsednik ismevao jednog od svojih protivnika iz opozicione stranke pretvarajući njegovo prezime u ružnu reč, kongresmen i šef odbora za obaveštajna pitanja Adam Šif je, prema pisanju Njujork tajmsa, odgovorio: "Kada je prošli put neko tako nešto rekao, majka mu je oprala usta sapunom".
Ostaje otvoreno pitanje da li će takav rečnik pomoći Trampu na izborima 2020, ili će mu naneti štetu.
“Definitivno je tačno da ljudi pojedince koji psuju vide kao poštenije, autentičnije i angažovanije, kao nekog ko ima entuzijazma i kome je stalo o temi o kojoj priča", misli Bergen, autor knjige "Šta psovke otkrivaju o našem jeziku, mozgu i nama samima".
“Postoji jedna predstava da je autsajder taj koji će reći istinu. A moguće je i da psovanje može da pomogne da se stvori utisak iskrenosti", dodaje profesor Bergen.
Drugi kandidati
Da li bi, onda, kandidat Demokratske partije, trebalo da se spusti na isti nivo kao aktuelni predsednik?
“Ne vidim mnogo koristi od toga", kazao je Bergen. “Ljudi imaju sasvim različite stavove o nepristojnim rečima. Bila bi šteta da odbijete od sebe ceo jedan segment populacije koju vređaju reči koje koristite, i da ne čuju poruku koju pokušavate da uputite."
Takođe, ostaje da se vidi da li je Tramp predsednički diskurs trajno skrenuo na put manje učtivosti.
“Mislim da ljudi postavljaju isto pitanje o svemu što se dogodilo od kada je Tramp postao predsednik", kaže Bergen.
“Deo odgovora zavisi od toga šta se dogodi na sledećim izborima", dodaje on. "Da li će birači izabrati nekog kao što je Tramp, ko lagano koristi nepristojan rečnik, ili će izabrati nekog poput jednog od troje glavnih demokratskih kandidata (Džo Bajden, Elizabet Voren i Berni Sanders, prim. aut), koji imaju tradicionalniji stil starije generacije"?
