"Vrhovni sud nas je zaista izneverio", rekao je američki predsednik Donald Tramp 12. decembra na Tviteru. "Nema mudrosti, nema hrabrosti!"
Tvit je stigao samo nekoliko sati nakon što je taj visoki sud odbacio tužbu koju je teksaški državni tužilac pokrenuo protiv četiri druge, za izbore ključne, države u kojima je Tramp izgubio od novoizabranog predsednika Džoa Bajdena.
Tužba je težila poništavanju izbornih rezultata, ali sud je odbio da čak i razmotri slučaj.
To nije bilo prvi put da je Vrhovni sud razljutio Trampa nepovoljnom presudom. Samo pet dana ranije, sudije su jednoglasno presudile protiv još jednog republikanskog pokušaja da se poništi Bajdenova pobeda u Pensilvaniji.
Iako je sud odbio da bude uvučen u Trampovu težnju da poništi izborne rezultate, odlazeći predsednik i dalje bi mogao da hvalisavo traži zasluge zbog toga što je Vrhovni sud - i šire federalno sudstvo - postalo konzervativnije.
Za predsednika koji je služio jedan mandat, Tramp je imao zavidno dobru sreću sa svojim postavljenicima u Vrhovni sud. Za samo četiri godine, on je postavio troje sudija - više nego i jedan predsednik u jednom mandatu još od Ričarda M. Niksona, pomažući tako uspostavljanju dramatične ideološke promene u tom telu na novu konzervativnu većinu od 6:3.
Dok su prva dva Trampova izbora za Vrhovni sud - sudije Nil Gorsač i Bret Kavano - nasledili druge dve konzervativne sudije koje su imenovali republikanci, njegova treća i poslednja imenovana Ami Koni Baret zamenila je svoju potpunu suprotnost, pokojnu liberalnu ikonu Rut Bader Ginsberg.
"To je sud sa većinom od 6:3, nakon godina finog balansiranja 5:4 između konzervativaca i liberala", rekla je Melisa Maraj, profesorka na Pravnom fakultetu Univerziteta u Njujorku i kovoditeljka podkasta o Vrhovnom sudu "Stroga kontrola".
Sa konzervativnom većinom od 5:4, samo jedan prebeg sa strane kozervativaca mogao je rezultirati liberalnim ishodom, primetilaje Marej. Taj odlučujući peti glas često je davao umereni do konzervativni vrhovni sudija Džon Roberts.
Međutim, sada sa čeličnom natpolovičnom većinom od 6:3 koju čine konzervativnije sudije, "to je, mislim, sasvim drugačija računica za dalje", rekla je, dodajući da glasanje Robertsa više nije presudno.
Štaviše, relativno mlada životna dob Trampovih postavljenika obezbediće im dugovečnost u sudu. Njihova prosečna starost je 52 godine.
Sa starošću od 48 godina, Baret je najmlađa sudija, 39 godina mlađa od svog prethodnika. To znači da će se Trampov uticaj na Vrhovni sud osećati dugo nakon što on napusti funkciju, rekao je Endrju Hesik, profesor prava na Univerzitetu Severne Karoline.
"Oni će potencijalno biti na funkciji i više od 30 godina, a to je jako dugo i to može imati zaista značajan uticaj na pojedina prava", rekao je Hesik.
Uticaj na visoko sudstvo moglo bi se, pak, osetiti širom federalnog pravosuđa, po kom je Tramp bio imenovao više od 200 solidno konzervativnih sudija, rekao je Hesik.
Sudijsko proklizavanje
Poslednjih decenija nekoliko sudija koje su imenovali republikanci skrenulo je ulevo, povećavajući mogućnost da će jedan ili više Trampovih postavljenika krenuti njihovim stopama.
Međutim, Trampovi postavljenici su u svojim stavovima "ideološki stabilniji", rekla je Marej. "Dakle, mislim da postoje stvarna pitanja o tome da ćete ili ne vremenom videti istu vrstu proklizavanja", rekla je.
Svakako su i Gorsač i Kavano, na zgražanje nekih konzervativaca, povremeno bili stali na stranu liberalnog krila suda. Gorsač je, na primer, napisao značajno mišljenje u junu rekavši da zakon iz 1964. štiti LGBT radnike od diskriminacije.
Odluku su podržala četvorica libernih sudija u to vreme, kao i sudija Roberts.
Ipak, sud je postao izrazito konzervativniji nego što je bio pre četiri godine, kada je Tramp stupio na dužnost. Prema široko citiranom merilu ideologije suda, Vrhovni sud je gravitirao nadesno tokom protekle dve godine, a Roberts i Kavano su sada u sredini.
Adam Feldman, tvorac Empirijskog SCOTUS-a, bloga o Vrhovnom sudu, rekao je da je Tramp "pomerio sud udesno".
"To je jasno iz dokaza koje imamo iz poslednjih par krugova", rekao je Feldman.
Unapređenje verskih sloboda
Iako ankete pokazuju da Amerikanci postaju sve manje religiozni, verske slobode postale su "koz seleb" (cause célèbre - tema koja izaziva raširene kontroverze ili izaziva javn debatu) među mnogim konzervativcima, pri čemu je Vrhovni sud stao na stran onoga što Marej naziva "snažnijim tumačenjem" ustavnog prava na slobodno upražnjavanje religije.
Samo ove godine, sudije su donele nekoliko glavnih pobeda zagovornicima verskih sloboda, presudivši u korist javnog finansiranja verskih škola, dajući verskim školama široka ovlašćenja za zapošljavanje i otpuštanje nastavnika i podržavajući plan Trampove administracije za izuzimanje ovlašćenja poslodavaca po pitanjima verskih sloboda i pitanjima morala iz Zakona o pristupačnoj nezi.
Imenovanjem sudije Beret, Sud je zauzeo još agresivniji stav o verskim slobodama.
U novembru, odstupajući od dve ranije presude, sud je blokirao ograničenja Njujorka na lične verske usluge tokom pandemije kao teret za verske slobode.
Kritičari su rekli da sud stavlja versku slobodu ispred javnog zdravlja.
Poštovanje izvršne vlasti
Kako je Trump često pribegavao uredbama za sprovođenje svojih kontroverznih politika, višegodišnje ustavno pitanje izvršnih ovlašćenja poslednjih se godina nekoliko puta pojavilo pred sudom.
Uopšteno govoreći, konzervativne sudije pristaju na snažniji pojam predsedničkih ovlašćenja.
Ipak, iako je sud u nekim slučajevima stao na stranu Trampove administracije, u drugim slučajevima ju je odbacivao.
Saikrišna Prakaš, ugledni profesor prava na Univerzitetu Virdžinija, primetio je da je Tramp po pitanju ustavnih ovlašćenja predsednika verovatno izgubio više slučajeva nego što je dobio.
Ali u vezi sa ostalim pitanjima koja se odnose na izvršnu vlast, rezultat je mešovit.
"Ali to nije neobično", rekao je Prakaš u intervjuu. "Predsednici ne pobeđuju uvek. Ne gube uvek".
Najkontroverznija odluka suda doneta je 2018. godine kada je odbacio državni izazov Trampovoj uredbi za uvođenje zabrane putovanja građanima osam država u svetu sa većinskim muslimanskim stanovništvom.
Pišući u ime konzervativne većine od pet sudija, Roberts je rekao da Zakon o imigraciji i državljanstvu daje predsedniku "široko diskreciono pravo" da zaustavi ulazak nedržavljana u Sjedinjene Države.
Još jedna pobeda za Trampa došla je 2019. godine kada je sud dozvolio njegovu upotrebu hitnih ovlašćenja za preusmeravanje milijardi dolara vojnih sredstava za izgradnju kontroverznog zida duž američko-meksičke granice.
Međutim, Trampova administracija pretrpela je i velike neuspehe na Vrhovnom sudu. 2019. sudije su presudile 5:4 protiv administrativnog plana da se popisu stanovništva 2020. doda pitanje o državljanstvu.
U junu 2020. godine sud je sprečio administraciju da okonča program DACA koji štiti mnoge mlade imigrante bez dokumenata od deportacije.
A u jednom od dva slučaja koji uključuju sudske pozive zbog Trampovih finansija, sudije su odbile Trampovu tvrdnju o apsolutnom imunitetu od krivičnih naloga.
