Srbija nastavlja da stagnira u borbi protiv korupcije, kaže se u istraživanju koje je organizacija Transparentnost Srbija uz podršku Agencije za borbu protiv korupcije u sredu predstavila u Beogradu.
Istraživanje je sprovedeno o tome koliko se sprovode zakonske obaveze svih organa vlasti i zahteva da izrade svoje planove integriteta, rekao je Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija. Reč je o preventivnom mehanizmu, u kome institucije same predviđaju rizike i mere za suprotstavljanje tim rizicima, objasnio je.
"Istraživanje je pokazalo da na čak elementarnom nivou mnoge institucije nisu izvršile svoju obavezu - nešto preko 60 odsto njih to jeste uradilo tokom 2017. godine", rekao je on i ocenio da se procene rizika najčešće rade samo da bi se zadovoljila forma.
U slučajevima u kojima se dogodila korupcija, institucije nisu bile prepoznale taj rizik na vreme, pa čak ni nakon otkrivanja slučaja nisu uradile ništa da se takve stvari ne bi dogodile u budućnosti, rekao je Nenadić.
Predsednik Transparentnosti Vladimir Goati rekao je da Srbija od 2013. do 2017. godine stagnira u borbi protiv korupcije i da je loše rangirana na Indeksu percepcije korupcije.
Kao jedan od razloga za stagnaciju Goati je naveo partijsko postavljanje kadrova i ocenio da se partijska lojalnost opire "svemu onome što je stručno".
"Mi smo u zoni takozvane endemske korupcije", rekao je Goati.
Saradnik Transparentnosti Zlatko Minić je rekao da su bitni i oni organi koji nadziru ceo sistem i da je važno da planovi integriteta budu lako dostupni javnosti.
"Zbog nepostojanja sankcija i svesti planovi integriteta ostali su zarobljeni izmedju entuzijazma pojedinaca, kapaciteta Agencije za borbu protiv korupcije i angažovanja spolja, pre svega civilnog sektora i medija", naveo je Minić.