Jedan se odnosi na zemlje pacifičkog regiona, a drugi na Evropu. Takozvano Transatlantsko trogovinsko i investiciono partnerstvo dovelo bi do smanjenja tarifa i usaglašavanja standarda i omogućilo američkim kompanijama direktan pristup evropskom tržištu. Uprkos snažnom protivljenju u redovima Demokratske stranke predsednika Obame i sindikata, koji tvrde da bi bili ugroženi bezbednosni standardi, kao i primanja radnika, pobornici liberalizacije trgovine sa Evropom tvrde da Sjedinjene Države ne mogu da dozvole da ostanu po strani.
Bez obzira da li gledaju na istok ili na zapad, pobornici slobodne trgovine kažu da Sjedinjene Države moraju da deluju brzo da bi povratile svoj udeo u globalnim investicijama. Nensi Meklernan, predsednica Organizacije za medjunarodne investicije kaže da SAD nažalost moraju da nadoknade dosta toga.
„Američki udeo u globalnim investicijama je dramatično opao. 2000. godine SAD su privlačile 37 odsto svetskih investicija, danas – samo 19 odsto.“
Dobra vest je da bi predstojeći transpacifički i transatlantski trgovinski sporazumi mogli da povećaju strane investicije u SAD za 173 milijardi dolara i, prema nekim mišljenjima, stvore miliona i 400 hiljada novih radnih mesta, od kojih bi gotovo trećina bila u SAD.“ Medjutim, koliko bi to koštalo?
Na protestnim skupovima u Vašingtonu demonstranti su tvrdili da bi novi sporazumi doveli do smanjenja radničkih plata. Pored toga, isticali su da bi predloženi sudovi dali velikim kompanijama pravo da potkopaju državne i lokalne propise. Stiven Gotlib zastupa stavove udruženja malih biznisa
„Sa ekološke tačke gledišta efekti bi zaista bili loši pošto bi sudovi mogli da se ogluše o naše radne i ekološke zakone, na primer u slučaju da smatraju da javno zemljište stoji na putu povećanju profita.“
Drugi tvrde da bi predloženi propisi bili gori za Evropljane. Tobi Čou predvodi kampanju koja ima za cilj da zaštiti radnike i njihova prava.
„Većina evropskih zemalja ima mnogo snažniju zaštitu radnika i prirodne sredine nego SAD.“
Medjutim, trgovina je dvosmerna ulica. Bez sporazuma investitori će tražiti prilike drugde, kaže Piter Fenon, šef za odnose sa vladom severnoameričkog ogranka kompanije Panasonik
„Panasonik, kao i druge globalne kompanije ima priliku da investira u drugim zemljama. Medjutim, ukoliko su izbori jasni i svi imaju priliku da trguju slobodno, što bi ti sporazumi trebalo da omoguće, nema razloga zatšto SAD ne bi mogle da privuku više stranih investicija, uključujući moju kompaniju.“
Neke od najžešćih kritika američko-evropskog trgovinskog sporazuma odnose se na tajnost pregovora. Medjutim, Fenon kađe da bi ubrzana procedura koju bi trebalo da odobri Kongres dala javnosti 60 dana da razmotri sporazum pre nego što ga predsednika Obama potpiše.