Tri četvrtine anketiranih novinara, ili 74 odsto, negativno ocenjuje slobodu medija u Srbiji 2017. godine. Polovina smatra da postoje ozbiljne prepreke za praktično ostvarivanje slobode medija i prava novinara, a četvrtina, ili 24 odsto, smatra da u praksi uopše ne postoje uslovi da se sloboda medija ostvaruje. Samo tri odsto ispitanika pozitivno ocenjuje slobodu medija. Ovo su neki od rezultata istraživanja "Kontrola i sloboda medija", koje je u utorak predstavljeno u EU info centru.
U istraživanju u okviru projekta "Javni novac za javni interes" na anketu je odgovorilo 177 novinara, a šire intervjue je dalo još deset.
Prema rezultatima istraživanja, koje je predstavila Jovanka Matić iz Instituta društvenih nauka, najčešći uticaji na slobodu medija u Srbiji dolaze od organa vlasti i političkih partija, a zatim od uredništva. Najređi su od oglašivača i vlasnika.
Tako, nadpolovična većina novinara (58 odsto) smatra da je nosilac kontrole sadržaja medija danas u Srbiji politički establišment, dok samo devet odsto njih smatra da su to vlasnici medija i poslovodni organi.
Njih 42 odsto smatra da mediji najbolje služe interesima vlasti, 15 odsto veruje da su to posebni politički interesi, a devet odsto da su to interesi vlasnika medija.
Samo dva odsto novinara smatra da rade u korist javnog interesa.
Uticaj vlasti na medije je naročito izražen, rekla je Matić, u kriznim situacijama i tokom predizbornih kampanja.
"Vučić, Vučić, Vučić, sport, vreme"
Posledice uticaja se najbolje ogledaju u odgovoru intervjuisanog novinara koji je rekao da se informativni program njegove medijske kuće ranije mogao opisati kao "politika, politika, politika, sport, vreme, a sada kao Vučić, Vučić, Vučić, sport, vreme", prenela je ona.
Istraživanje je pokazao da je 69 odsto anketiranih novinara trpelo uticaj predstavnika organa vlasti, 56 odsto političkih stranaka, 47 odsto je trpelo uticaj uredništva, 41 odsto poslovodnih organa, 33 odsto oglašivača i 30 odsto vlasnika medija, rekla je Matić.
Organi vlasti i političke partije uticaj ostvaruju najčešće, kako je rekla, tako što odbiju da daju informacije, izjave, intervjue, izražavaju nezadovoljstvo izveštavanjem u mediju, sistemski diskriminišu medije i time ostvaruju svoje političke interese.
Istraživanje pokazalo da su direktni izvori uticaja vlasti najčešće preko službi za odnose sa javnošću, ali da ponekad to čine i najviši državni funkcioneri, ministri, gradonačelnici, visoki državni službenici...
Glavni urednici - najslabija karika
Matić je citirala deo intervjua s jednim novinarom koji je rekao da "ministar zove glavnog urednika ili urednika Dnevnika, zamenika urednika ili zove neko iz PR službe, nikad ne znaš ko zove, ali non-stop zovu". "Mi u redakciji nikad ne znamo ko je taj 'ovaj', već samo da su zvali. Uveli su bahatost koju nije imala bivša vlast", navela je Matić odgovor jednog ispitanika.
Drugi najčešći izvor uticaja su, prema istraživanju, vladajuće političke stranke, a opozicione nemaju tu moć - one su srećne kada im neko dodje da nešto zabeleži.
Najčešći oblici unutrašnje kontrole dolaze od uredništva, kao i da je 36 odsto ispitanih trepelo te uticaje."Trećina novinara izjasnila se da je trpela profesionalno neopravdane uredničke intervencije tako što je odbijeno objavljivanje gotovog novinarskog proizvoda, menjan je vrednosni tretman teme ili ton naslova", rekla je Matić.
Urednici, kako je rekla, po izjavama novinara, ne koriste zabrane, već daju izgovore za izbegavanje izveštavanja o problematičnim temama.
Međutim, Jovanka Matić skrenula je pažnju i na specifičan položaj glavnih urednika. Dok novinari imaju pravo da odbiju neki zadatak i nalog, ako po njihovom mišljenju to krši profesionalne standarde, urednici takvu mogućost nemaju u odnosu na vlasnike.
"Glavni urednik je posebno slaba tačka. On snosi svu odgovornost za to što medij objavljuje, a nema nikava prava. Oni nemaju samostalnu osnovu autoriteta, oni se ne biraju kao najbolji, nego kao neko ko će najbolje da sprovodi volju vlasnika, lako su smenjivi - nemoćne su figure koje mnogo lakše ostvaruju organizacione ciljeve neg profesionalne ciljeve", rekla je Matić i ocenila da je procedura izbora glavnih uredika u medijskim servisima potpuno politizovana.
Novinari se, po njenim rečima, vremenom pasiviziraju u suprostavljanju uredništvu, a najveći problem je to što nemaju gde da odu.
Za stanje koje ocenjuju nepovoljnim, 69 odsto ispitanih novinara smatra da njihove kolege novinari nose odgovornost, dok samo 4 odsto smatra da nema odgovornosti novinara.
Anketirani novinari ocenili su da su najviše nezavisni mediji TV N1,
list "Danas", RTS i nedeljnik "Vreme", a najmanje nezavisni TV Pink,
list "Informer" i RTS. Najveću raznovrsnost mišljenja, po oceni
ispitanika, neguju TV N1, RTS i "Danas" a najamnju TV Pink, Informer,
RTS. RTS se na pojavljuje na sve četiri liste, objasnila je Jovanka
Matić, zbog toga što ima veoma raznovrstan program, te ga ispitanici
različito doživljavaju.
Istraživanje "Sloboda i kontrola medija: Svedočenja novinara" sprovela je Slavko Ćuruvija fondacija, kao deo projekta "Javni novac za javni interes – podrška inicijativama civilnog društva za interes javnosti", koji zajedno realizuju BIRN, NUNS i SĆF uz podršku Evropske unije.