Američki predsednik Donald Tramp proglasio je pobedu po završetku NATO samita u Briselu, navodeći da je osigurao pristanak drugih članica da povećaju svoja ulaganja u odbranu, pošto je prethodno danima isticao da Vašington snosi preveliki finansijski teret podržavanja zapadne vojne alijanse.
"Značajno su povećali svoje obaveze i sada smo veoma srećni i imamo veoma, veoma moćan, veoma, veoma snažan NATO', rekao je Tramp novinarima na zatvaranju samita Alijanse u Briselu.
Predsednik SAD nije određeno rekao koja zemlja se obavezala na šta.
"Neke su na oko dva procenta (svog BDP-a), druge su pristale da definitivno dostignu ta dva procenta", rekao je Tramp.
Dan ranije, Tramp je predložio da se NATO saveznici obavežu da do 2024. godine ulažu četiri odsto svog bruto domaćeg proizvoda na odbranu.
"Ja verujem u NATO", rekao je Tramp, ali i ponovio da se SAD tretiraju veoma nepošteno, s obzirom da su tokom skoro sedam decenija postojanja Alijanse, kako tvrdi, snosile između 70 i 90 odsto troškova podržavanja Saveza, što je, naglašava Tramp, nefer prema američkim poreskim obveznicima.
Tramp je rekao da bi mogao da povuče SAD iz NATO-a bez odobrenja Kongresa, ali je dodao "da to nije neophodno", pošto su se članice obavezale.
"Imali smo sjajan duh u toj prostoriji... vrlo ujedinjen, veoma snažan. NATO je sada dobro naštelovana mašina", pohvalio se Tramp.
Zahtevi predsednika Trampa na današnjem sastanku iza zatvorenih vrata, kojem su prisustvovali i Ukrajina i Gruzija, bili su ogledalo kometara, koje je nekoliko sati ranije objavio na Tviteru:
"Predsednici godinama neuspšeno pokušavaju da ubede Nemačku i druge bogate NATO nacije da plate više za svoju zaštitu od Rusije", napisao je Tramp.
Lideri NATO-a nadali su se da će u četvrtak uspeti da se odmaknu od zahteva predsednika Trampa za veća ulaganja u odbranu i usredsrede se na okončanje dugog rata u Avganistanu. Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg želi da lideri prihvate da finansiraju avganistanske bezbednosne snage do 2024. godine, iako postoji zamor javnosti u zapadnim zemljama povodom učešća u tom konfliktu.
Posle razgovora u Belgiji, predsednik Tramp putuje u Veliku Britaniju, gde će mu domaćin biti premijerka Tereza Mej, koja se iznenada našla u velikim političkim problemima na unutrašnjem planu, zbog unutarpartijskog neslaganja u vezi sa uslovima izlaska te zemlje iz Evropske unije, poznatijeg kao Bregzit.
Tramp će uglavnom provesti vreme u Britaniji izvan centralnog Londona, gde se očekuju prilično masovni protesti zbog njegove posete.
Posle posete Engleskoj i Škotskoj, gde predsednik SAD ima dva luksuzna odmarališta sa golf terenima, Tramp putuje u Helsinki na dugo očekivani susret sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
"On nije moj neprijatelj, a nadam se da će mi jednog dana biti prijatelj", rekao je Tramp novinarima kada su ga pitali za Putina, koga je nazvao "konkurentom".
