Trgovci drogom koji traže načine da uđu na američko tržište razvili su brojne tajne rute za kriumčarenje – uključujući i kopanje tunela ispod američke granice sa Meksikom. Novinar Glasa Amerike Arturo Martines ušao je u jedan od tih tunela i uverio se koliko je teško sprečiti da droga ilegalno uđe u SAD.
Tuneli su popularan način transporta marihuane još od 1990. Na američko-meksičkoj granici otkriveno ih je više od 220, a više od 60 je u području koje nadgleda granična policija San Dijega. Njihov portparol Hose Hernandes objašnjava zbog čega je ovo područje privlačno za trgovce drogom.
“Vidite, ovo je industrijsko područje. Ima mnogo skladišta i mnogo kamiona koji prolaze pored, uobičajeno je da ih vidite i u dva ujutro. To se često dešava. A trgovci drogom pokušavaju da se sakriju tamo gde ih svi vide”.
Buka koju prave kamioni na američkoj i kuće izgrađene na meksičkoj strani prikrivaju kopanje tajnih tunela, kao što je ovaj, otkriven 2009. Trgovci drogom ne štede na opremi i inženjerima, pa tako jedan tunel može da košta i do 2 miliona dolara. Ovo je tunel Galves, 20 metara ispod zemlje. Ima prugu, osvetljenje, pa čak i telefoniju. Proteže se 70 metara ispod zida na granici. Prokopavan je uz pomoć bušilica i lopata, a otkriven je pre nego što je završen.
Kako bi bila uspešnija u detektivskom poslu, granična policija ima svoje kompleksne sprave - koje uključuju radar koji prodire kroz zemlju i senzore. Lens Lenor vodi ekipu za istraživanje tunela u San Dijegu, čije članove zovu i “tunelski pacovi”. Lenor kaže da krijumčari ove tunele najviše koriste za trgovinu marihuanom, jer je glomazna i zbog specifičnog mirisa ne može da prođe stroge bezbednosne kontrole na aerodromima i graničnim prelazima. Upravo zato krijumčarenje marihuane graničnoj policiji pravi najveći posao.
“Presreli smo 13 pojedinaca sa južne, meksičke strane. Našli su ulaz ispod poda u kupatilu, koji se u stvari spušta uz pomoć hidaruličnog sistema”.
Kada je tunel otkriven, američke vlasti su ga zatvorile.
“Kada posumnjamo da smo našli tunel, obeležimo mesto znakom X, bušimo dok ga ne pronađemo i kad ga nađemo-odmah ga punimo cementom”, kaže Lenor.
Od 2007. do 2015. Sekrtarijat za unutrašnju bezbednost potrošo je 8,7 miliona dolara na zatvaranje ovakvih tunela. U Meksiku primenjuju drugačiji pristup.
“Uglavnom stavljaju đubre na ulaz u tunele i tako ih blokiraju”.
I oko tog metoda se sukobljavaju američke i meksičke vlasti, jer nije trajan. Najmanje 6 tunela ponovo je otvoreno sa meksičke strane, a tamošnje vlasti pravdaju se da nemaju dovoljno novca da koriste cement. Ipak, dve zemlje nastavljaju saradnju na blokiranju tunela i sprečavanju trgovine narkoticima. SAD krijumčarenje droge vide kao pretnju zdravlju i bezbednosti nacije.