Turski predsednik Rečep Tajip Erdogan proglasio ga je "istorijskim" sporazum koji ima za cilj okončanje vojne operacije njegove zemlje u Siriji protiv kurdske milicije, dok je ruski predsednik Vladimir Putin dogovor nazvao "ključnim".
Međutim, Ankara upozorava da će borbe biti obnovljene, ukoliko sporazum ne bude ispoštovan.
Sporazum od utorka postignut u ruskom crnomorskom letovalištu Soči ima za cilj da reši vitalna pitanja bezbednosti koja su brinula Ankaru.
Na osnovu sporazuma Ankara je pristala na 150 sati primirja kako bi se omogućilo miliciji sirijskih kurda (YPG), koja je glavna snaga unutar Sirijskih demokratskih snaga (SDF), formacije koju su podržavale Sjedinjene Države, da se povuče 30 kilometara podalje od turske granice.
Prošle nedelje, Turska je pokrenula vojnu ofanzivu na severoistok Sirije protiv te milicije. Ankara smatra YPG za terorističku organizaciju povezanu s Radničkom partiju Kurdistana, koja vodi višedecenijsku pobunu protiv Turske unutar te zemlje.
Turski najnoviji prekid vatre, koji je dogovoren sa Rusijom, usledio je nakon prethodne suspenzije vojnih akcija koje je u četvrtak dogovorio potpredsednik SAD Majk Pens.
YPG je bio ključni saveznik u ratu koji je Vašington vodio protiv grupe Islamska država.
Sporazum iz Sočija
Sporazum iz Sočija smatra se sveobuhvatnijim nego dogovor Ankare sa Vašingtonom. Prema planu od 10 tačaka, tursko-ruske patrole će obezbediti zonu razdvajanja u Siriji u širini od 10 kilometara od turske granice.
Međutim, memorandumom o razumevanju ne ostvaruje se Erdoganov cilj da turske snage obezbede na sirijskoj teritoriji zonu razdvajanja dugačku 450 kilometara, koja 30 kilometara ulazi u dubinu sirijske teritorije.
Pod kontrolom Ankare biće znatno manji pojas sirijske zemlje u dužini od 120 kilometara i širok 30 kilometara.
Prema sporazumu, Ankara se sada oslanja na Moskvu i Damask.
"Primena sporazuma preneta je i na Sirijce, i na Ruse", rekao je bivši visoki turski diplomata Ajdin Selcen, koji je služio u regionu.
Erdogan je, pozdravljajući sporazum s Putinom, upozorio da je Ankara spremna da nastavi vojnu operaciju.
"Neće biti promena u koracima koje ćemo preduzeti ako obećanja data u sporazumima i sa Sjedinjenim Državama, i sa Rusijom, ne budu ispunjena", rekao je Erdogan novinarima u utorak dok su se vraćali iz Sočija.
"Iako postoji klauzula od '150 sati', oružane snage Turske ne mogu realno da potisnu i sirijsku i rusku vojsku, jer bi to značio totalni rat", rekao je Selcen.
Malo poverenja među susedima
Vojna operacija u Siriji izolovala je Tursku, uz osude iz Vašingtona, Evropske unije i Arapske lige. Međutim, analitičari upozoravaju da i između Ankare i Damaska postoji malo poverenja i podsećaju da je Turska na početku građanskog rata u Siriji prekinula diplomatske odnose sa tom zemljom.
Ankara je, takođe, jedan od glavnih podržavalaca sirijskih pobunjenika.
"Ankara takođe ima na umu da se Moskva udvara Kurdima u regionu", kaže profesor za međunarodne odnose Huseiin Bagci sa Bliskoistočnog tehničkog univerzitetau Ankari, primećujući da kancelarije PYD-a (političkog krila YPG-a) i Radničke partije Kurdistana u Moskvi i dalje ostaju otvorene i da Turska ne može ništa da uradi po tom pitanju.
"Erdogan nije toliko jak da vrši pritisak na Moskvu da zatvori te kancelarije", reao je on.
Ankara je svesna da bi sirijska kurdska milicija mogla da se ponovo pojavi kao deo sirijske vojske. Erdogan poziva na raspuštanje milicije.
Analitičari takođe upozoravaju da bi se Erdogan uskoro mogao suočiti sa pritiskom da povuče svoje vojno prisustvo u Siriji.
"Putin i drugi ruski zvaničnici ponovili su u Sočiju da bi 'strane trupe' trebalo da napuste Siriju. Na koga oni misle? Uz ovu logiku, turske trupe mogu se smatrati stranim trupama", rekao je Zaur Gasimov, viši naučni saradnik u odeljenju za ruske studije na Univerzitetu u Bonu.
"Ukoliko bi granicu između Sirije i Turske bile oslobođene kurdske gerilske grupe, ponovo bi se postavilo pitanje prisustva turskih trupa u toj regiji", dodao je.
Ankara će verovatno biti pod sve većim pritiskom Moskve da obnovi diplomatske odnose sa Damaskom. Prema sporazumu iz Sočija, sporazum iz Adane između Turske i Sirije iz 1998. godine prepoznat je kao osnova za to kako se Ankara bavi bezbednostim pitanjima.
Sporazumom iz Adane okončana je podrška Damaska Radničkoj partiji Kurdistana, proterivanjem vođe te partije Abdulaha Ocalana, koga su turske snage bezbednosti kasnije zarobile 1999.
Sporazum omogućava prekogranične operacije Turske, ali samo pristanak Damaska.
Obnova tursko-sirijskih odnosa je, kažu analitičari, prioritet za Putina. Putin je takođe naglasio potrebu da Ankara sarađuje s Damaskom na pitanju povratka sirijskih izbeglica iz Turske.
Erdogan se suočava sa sve većim pritiskom kod kuće da vrati više od 3,5 miliona Sirijaca koji su u Tursku pobegli od građanskog rata. Turski predsednik izjavio je da bi stvaranje takozvane "bezbednosne zone" u Siriji duge 450 kilometara i široke 30 kilometara omogućilo povratak do dva miliona izbeglica iz Turske.
Ali, sa sporazumom iz Sočija koji okončava turske vojne operacije u Siriji, masovni povratak izbeglica je pod znakom pitanja.
"Povratak izbeglica je odložen jer se dva miliona Sirijaca neće dobrovoljno stisnuti u pravougaonik veličine 120 sa 30 kilometara (sirijska teritorija pod turskom vojnom kontrolom)", rekao je Selcen.
