I dok američki glasači budu čekali da čuju ko će biti sledeći predsednik, Tviter Fejsbuk, Gugle i druge internet kompanije biće zauzete radeći nešto drugo: Nadgledaće svoje veb lokacije i odlučivaće da li će i kada da zaustave širenje dezinformacija. Posle američkih izbora 2016. godine, tokom kojih su su internet kompanije kritikovane zbog toga što su akterima koje su finansirali stranci dozvolile da koriste njihove mreže za širenje dezinformacija, obećale su da će preduzeti korake za bolju zaštitu svojih veb lokacija.
Onda kada je krenula pandemija koronavirusa, kompanije su se počele direktnije da se bave dezinformacijama u vezi sa zdravstvenom krizom, kažu posmatrači, i okrenule se automatizovanijim načinima za moderiranje sadržaja, kao na primer upotrebom veštačke inteligencije.
Takva praksa prenela se na napore ka rešavanju pogrešnih informacija oko izbora, rekla je Spandana Sajn, analitičarka politike sa Otvorenog tehnološkog instituta Nove Amerike.
"Veliki broj politika i praksi koje su usvojili za američke izbore u velikoj meri su formirani kroz njihov odgovor na Kovid 19", rekla je ona.
Sad kada su nagovestile da su spremne da se više pozabave dezinformacijama, tehnološke kompanije hodaju preko uskog užeta: Preduzeti korake da se spreči širenje dezinformacija o izborima ili omogućiti ljudima da se izraze, bilo da dele istinu ili neistine.
Da li su spremni?
Sajn je rekla da internet kompanije sada pristupaju moderiranju sadržaja na nijansiraniji način, osim što samo uklanjaju štetan ili obmanjujući sadržaj.
Označavaju neke sadržaje koji su sumnjivi i, u nekim slučajevima, "algoritamski snižavaju sadržaj", rekla je ona. Ali nemoguće je znati koliko su spremni za dan izbora, rekla je ona.
"Budući da oni ne pružaju puno transparentnosti i odgovornost oko svojih napora i kakav uticaj ti napori imaju, zaista je teško shvatiti da li su zaista spremni", rekla je.
Opcija "polomljenog stakla"
Tviter je počeo da označava neke činjenično sumnjive tvitove o izbornim pitanjima kako bi ljudima pružio način da pronađu verodostojne informacije i saopštio je da kandidatima neće biti dozvoljeno da tvrde da su pobedili na izborima pre proglašenog rezultata.
Fejsbuk je rekao da bi se mogao okrenuti svojim takozvanim "mogućnostima polomljenog stakla".
Šta to tačno znači, kompanija nije rekla. Ali Vol strit žurnal izvestio je da se kompanija može okrenuti merama preduzetim u Šri Lanki i Mjanmaru, kao što je moguće deaktiviranje hashtagova povezanih sa lažnim informacijama o rezultatima izbora ili suzbijanje viralnih postova koji šire poruke nasilja ili lažnih vesti.
"Ovaj izborni ciklus zaista je dobar poligon za niz novih politika i praksi", rekla je Sajn. "Ukoliko bi bili efikasni, definitivno mislim da će to biti primenjivano globalno".
Jedan od problema sa dezinformacijama na mreži je taj što se mogu daleko proširiti pre nego što se internet stranice, koje su takođe osetljive na tvrdnje da potiskuju određene stavove, odluče da deluju, rekla je Šenon Mekgregor, docentkinja na Univerzitetu Severne Karoline, Čapel hil.
"Brinem da li će razbiti čašu što je brže potrebno koliko bi to moglo biti potrebno, u zavisnosti od toga šta se dešava u našem postizbornom periodu", rekla je ona.
Iako američki glasači zacrtavaju budući tok nacije, ovaj dan izbora još je jedan test test da li društveni mediji pomažu ili štete demokratskom procesu.
