Milioni ljudi koji su stekli američko državljanstvo imaće pravo da prvi put glasaju na izborima u novembru.
Prema podacima Američkog imigracionog saveta (AIC), troje od četvoro imigranata koji ispunjavaju uslove dobili su američko državljanstvo, a u nekim državama koje su ključne za izbore, broj imigranata je veći od razlike u glasovima na predsedničkim izborima 2020.
Drugim rečima, novi državljani SAD mogli bi da imaju veliki uticaj na izbore u kolebljivim državama sa velikim imigrantskim populacijama.
U Arizoni, broj ljudi koji su dobili državljanstvo između 2016. i 2020. godine je bio šest puta veći od razlike u glasovima kojom je Džo Bajden dobio tu državu na prošlim izborima.
"U mnogim od ovih ključnih država, imigrantska populacija je veća od broja glasova koji odlučuju izbore, pa može da bude veoma uticajna na lokalnim i nacionalnim izgorima", kaže za Glas Amerike Brajan Miler, izvršni dirketor nevladine organizacije VOTE.
Kristin Čen, direktorka organizacije APIAVote, koja okuplja glasače azijskog porekla, rekla je za Glas Amerike da je, kada se gledaju ključne države - broj Azijata i ljudi poreklom sa Pacifičkih ostrva, mnogostruko veći od razlike u glasovima na izborima 2020.
"Kada pogledate brojke, više od 21 odsto pripadnika naše zajednice je glasalo prvi put, a ukupno je bilo 14 odsto novih glasača. Naša zajednica ne raste samo brojčano, već dobijamo i državljanstvo, što znači da više učestvujemo u izbornom procesu".
Ipak, oni koji su nedavno stekli državljanstvo i dalje u manjem broju izlaze na izbore od rođenih u SAD.
Džo Garsija, potpredsednik u organizaciji Chicanos Por La Causa, kaže za Glas Amerike da je do latino birača teško dopreti iz nekoliko razloga. Mnogi od njih dolaze iz okruženja gde se ne glasa redovno. Ako njihovi roditelji nisu glasali, veća je verovatnoća da ni deci to neće biti prioritet.
Glasanje takođe može delovati zastrašujuće onima koji glasaju prvi put, komplikovanost glasačkog listića i procedura može i da ih odvrati od celog procesa. Izazov mogu biti i kulturološke i jezičke barijere.
Da bi prevazišli te prepreke, aktivisti organizacije Chicanos Por La Causa razvijaju strategije kako da dopru do mlađih latino birača, koji su bolje povezani na društvenim mrežama kao što je Instagram. Žele da angažuju i obrazuju latino birače o važnosti glasanja i o tome kako taj proces direktno utiče na pitanja u njihovim zajednicama.
"Važno je da ljudi razumeju da je njihov glas važan za toliko mnogo stvari - priuštivo stanovanje, obrazovanje, posao, zdravstvo i socijalnu zaštitu", kaže Garsija.
Prema podacima Pju centra oko 3,5 miliona imigranata koji imaju pravo glasa u SAD dolazi iz Meksika, više nego iz bilo koje druge zemlje.
Kada je reč o azijskoj i azijsko-pacifičkoj populaciji u SAD, njih najviše pokreću pitanja poslova, ekonomije, zdravstva i inflacije, pokazuju rezultati ankete APIAVote.
Čen podvlači važnost angažovanja tih zajednica u kampanji u ključnim državama kao što su Džordžija ili Nevada, gde je najveći procent novih glasača na ovim izborima - u Džordžiji 26 odsto, a Nevadi 25 odsto novih birača iz azijsko i azijsko pacifičke zajednice.
"Jedna stvar koju kontinuirano uočavamo je da političke partije moraju da rade više na tome da dopru naših birača", kaže Čen i dodaje da je samo 54 odsto anketiranih reklo da ih je kontaktirala neka od stranaka.
Bajden je pokrenuo kampanju usmerenu ka Amerikancima azijskog porekla u julu, pošto je formirao koalicije koje se fokusiraju i na afroameričke i latino birače.
Potpredsednica Kamala Haris je održala mitinge u Nevadi i Pensilvaniji i govorila na događaju APIAVote u Filadelfiji, gde je bio pozvan i Donald Tramp.
