U Sjedinjenim Državama je u četvrtak počelo zasedanje novog, 116. sastava Kongresa, koje je označilo i povratak podeljene vlasti u Vašingtonu. Članovi Kongresa položili su zakletvu dok je deo američke vlade i dalje zatvoren, zbog izostanka dogovora o budžetu.
Nakon što su republikanci dve godine kontrolisali Belu kuću i oba doma Kongresa, demokrate od četvrtka kontrolišu Predstavnički dom, dok Republikanska stranka i dalje ima većinu u Senatu.
To je rezultat novembarskih izbora za Kongres na kojima su demokrate ostvarile veliki uspeh osvojivši 235 mesta od 435 u Predstavničkom domu. Republikanci su dobili dva nova mesta u Senatu i sada imaju većinu od 53:47.
Članica Kongresa iz Kalifornije Nensi Pelosi izabrana je za novu predsedavajuću Predstavničkog doma, što je treći namoćniji položaj u Vašingtonu. To je ujedno i njen povratak na poziciju koju je držala od 2007. do 2011. Ona je jedina žena koja je ikad bila na čelnoj poziciji Predstavničkog doma i prva je osoba u više od 60 godina koja se vratila na poziciju nakon što je njena partija izgubila i kasnije ponovo osvojila većinu.
"Nemamo iluzije da će naš posao biti lak. Niti da ćemo se slagati. Ali moramo se obavezati da pođtujemo jedni druge i da poštujemo istinu", rekla je Nensi Pelosi pošto je izabrana za novu predsedavajuću.
Ona je najavila da će demokrate u Predstavničkom domu već tokom dana usvojiti predlog budžeta koijim bi se okončalo zatvaranje vlade, ali je malo verovatno da će te predloge usvojiti i Senat u kojem su republikanci i dalje većina.
Ipak, Pelosi je pozvala na jedinstvo.
"Treba da prevaziđemo podele u našoj zemlji. Ovaj dom mora biti mesto gde će se čuti glasovi Amerikanaca. Vlada mora raditi u interesu ljudi, a ne interesu pojedinaca."
Nova predsedavajuća Predstavničkog doma istakla je da su Amerikanci na kongresnim izborima u novembru 2018. odabrali "sistem kontrole i ravnoteže i zaštitu demokratije" i najavila agendu 116. saziva Kongresa.
"Zajedno ćemo ostvariti američki san za svaku porodicu, napredak za sve zajednice, moramo biti pioniri budućnosti. Moramo raditi na javnom obrazovanju, dobro plaćenim poslovima i sigurnim penzijama. Radićemo na tome da se smanje drastične razlike u platama. Moramo da okončamo nepravdu i budemo šampioni srednje klase jer je srednja klasa osnovica demokratije. Radićemo i na zaustavljanju klimatskih promena", poručila je Pelosi.
Neke demokrate izrazile su želju da se novi lideri pojave u partiji i Pelosi se složila da ne služi više od nove četiri godine kao predsedavajuća, u zamenu za dovoljno podrške.
Novi Kongres odlikuje najveća raznolikost u istoriji.
To uključuje Aleksandriju Okasio-Kortez iz Njujorka, koja je najmlađa žena koja je ikad izabrana u Kongres. Tu su takođe Rašida Tlaib iz Mičigena i Ilhan Omar iz Minesote, prve muslimanke koje su izabrane. A Deb Haland iz Novog Meksika i Šaris Dejvids iz Kanzasa prve su američke Indijanke u Kongresu. Desetoro zakonodavaca se, takođe, otvoreno izjašnjavavaju kao pripadnici LGBTQ dela populacije.
Sveukupno, žene će sedeti na 102 mesta u Predstavničkom domu i na 25 u senatu.
Novi Kongres će se odmah suočiti sa izazovom rešavanja delimičnog zatvaranja vlade, koje je u toku. Za sada, malo je naznaka da će se demokratski lideru u Domu i republikanski lideri u Senatu složiti o planu trošenja novca koji bi trebalo da ponovo otvori jednu četvrtinu vladinih operacija koje su u ovom trenutku zatvorene.
Pored toga, demokrate u Domu se pripremaju da iskoriste svoj novi status kroz kontrolu komiteta kako bi započele istrage o akcijama administracije Donalda Trampa, uključujući i predsednikove poreze na prihode, njegovu odluku da otpusti sekretara za pravosuđe Džefa Sešnsa i novu istragu o vezama između Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina.
Novi sastav Kongresa položio je zakletvu u četvrtak; upoznajte nove senatore (engleski jezik)