Milioni Amerikanaca koji su ostali bez posla na početku pandemije, sada nailaze na veliku ponudu na tržištu rada. Ali, zbog širenja delta soja koronavirusa, radnici ne žure da se vrate na posao, iako će novčana pomoć koju dobijaju od vlade isteći, a neki poslodavci nude i veće plate.
U Šarlotu, Severnoj Karolini, kao i u mnogim delovima SAD, vlasnici lokala ne mogu da nađu dovoljno radnika. Oglasi za posao su svuda po gradu, a lokalna stopa nezaposlenosti je pala sa 14 na 5 odsto.
"Ovde ima posla. Naš restoran je stalno pun i dobro zarađujemo, ali nemamo dovoljno radnika", kaže menadžer picerije Briks Letr Rotertold.
Slična priča i u obližnjoj kafeteriji.
"Taman kad pomislimo da smo se snašli, obim posla se poveća i treba nam još radnika. Kao da nikad nije dovoljno", kaže menadžer Enco Pazos.
Ekonomista Metju Mezgar kaže za Glas Amerike da je federalna novčana pomoć veća od plate koju su neki zarađivali pre pandemije.
"I sa tom visokom kompenzacijom, ljudi nisu voljni da se vrate na posao i zarađuju manje od pomoći".
Drugi kažu da ne žele da se vrate na posao zbog bliskog kontakta koji imaju sa ljudima, u momentu kada od kovida 19 u SAD dnevno umire više od 1.500 ljudi.
"Meni se čini da većina izbegava da se vrati na posao iz bezbednosnih razloga. Neki moji nezposleni prijatelji nisu ni tražili nove poslove, vratili su se da žive sa roditeljima i planiraju da tako ostane dok se ne osete bezbedno", kaže Aleks Džordan Ku, koji traži posao.
Velika prepreka povratku na posao je i to što mnogi ne mogu da priušte da im neko čuva decu, što je eskaliralo kada su zbog kovida zatvorene škole. To delimično može biti rešeno kada se škole ponovo otvore, što nije slučaj sa vrtićima koji nemaju dovoljno osoblja.
Kako bi podstakla ljude da se vrate na posao, Bajdenova administracija najavljuje subvencije za brigu o deci koje su predviđene zakonom o infrastrukturi i socijalnoj pomoći vrednom 3,5 triliona dolara.
Na nedavno održanom sajmu zapošljavanja u Virdžiniji, mnogi su se raspitivali za veće plate, ali i za zdravstveno i penziono osiguranje.
"Tražim stalan posao, jako mi je važno i da imam dobro zdravstveno osiguranje", kaže Liset Bez koja je došla na sajam i dodaje da čeka na pravi posao iako je trenutno nezaposlena i ne prima pomoć.
"Zdravstvena nega je u ovoj situaciji poskupela i za mnoge ljude je to veliki problem. Znači, nije dovoljno da samo nađete neki posao, i ove stvari su važne", ističe Bez.
Poslodavci, koji nemaju kontrolu nad pandemijom, mogu samo da nude veće plate.
Predsednik sindikata zaposlenih na aerodromu u Šarlogu, Vilijam Volc, kaže da je radnicima potrebno povećati plate na najmanje 17 dolara na sat, sa sadašnjeg minimalca od 7,25 dolara.
Mnogi poslodavci su i povećali satnice, pa je tako minimalac u Amazonu sada 18 dolara, a bio je 15 pre pandemije.
Ekonomisti kažu da će, osim povećanja plata, ključna biti i kreativnost poslodavaca i da će morati da modifikuju neka radna mesta kako bi pronašli dovoljno radne snage.
