Ambasador SAD Kajl Skot rekao je danas da je vladavina prava verovatno najvažnija tema kada se govori o napretku Srbije. “Fokus je na stabilnoj sredini u kojoj se može ostvariti napredak, i to je ključno,” rekao je Skot, govoreći u okviru panela “Globalne svetske sile i izazovi za region”, na 18. Srpskom ekonomskom forumu, čiji učesnici su takođe ocenili da je, na mikroplanu, kad je reč o Srbiji, kao i regionu Zapadnog Balkana uopšte, za njihov razvoj, ključna vladavina prava.
Švedski ambasador Jan Lundin složio se sa svojim američkim kolegom i istakao i značaj transparentnosti i dostupnosti informacija. On je rekao da je retkost da političar u Srbiji da ostavku zbog političke odgovornosti, iako bi to svakako ojačalo poverenje građana u političare.
Učesnici ekonomskog samita ocenili su i da zemlje Zapadnog Balkana nemaju drugu opciju osim da nastave sa reformama na putu ka Evropskoj uniji, ali i da ceo proces mora biti brži.
Govornici su istakli da je ključni problem regiona odlazak ljudi iz zemlje i da države moraju da rade na vladavini prava, privrednom rastu i stabilnosti, dok je predstavnik EU u Srbiji Sem Fabrici istakao da brzinu ulaska u EU diktiraju reforme u zemlji.
EU se menja, između ostalog zbog finansijske i migracione krize i Bregzita, rekao je generalni sekretar Regionalnog saveta za saradnju Goran Svilanović i podsetio da se lideri EU nisu saglasili da proces pristupanja Zapadnog Balkana treba da bude deo reformskih procesa.
On je, međutim, naglasio da zemlje Zapadnog Balkana nemaju drugog izbora već da nastave sa reformama i političkim pritiskom, da budu najbolje što mogu kako bi na kraju ubedili građane EU i lidere da donesu odluku u korist pristupanja.
Svilanović je rekao da je ključni problem društava na Zapadnom Balkanu smanjenje broja stanovnika i odlazak ljudi, i da se moraju sprovesti dubinske reforme ukoliko države žele da promene taj obrazac.
Podsetio je na prognoze Ujedinjenih nacija da će Srbija do 2050. godine izgubiti 23 odsto stanovništva, a Albanija čak 32 odsto. “Međutim, broj doktora medicine koje su izgubile Srbija i Bugarska je jednak, što govori da ni članstvo u EU ne rešava probleme,” kaže Svilanović.
Podsetio je na istraživanja koja pokazuju da 70 odsto građana u regionu veruju da se vlade ne bore protiv korupcije, kao i da veliki broj građana smatra da se pravda rukovodi političkim interesima.
Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici kaže da za EU vreme i brzina ulaska u EU zavisi od reformi.
“Brzinu diktiraju reforme. 2025. je ambiciozan, ali ostvarljiv rok,”rekao je Fabrici i dodao da su poglavlja 23 i 24 suštinska jer se bave vladavinom prava i naglasio da je proces reformi vrlo merljiv.
Predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht rekla je da duboko veruje da Srbiji i regionu treba razvoj vladavine prava, što uključuje ljudska prava i prava manjina.
"Treba nam bolja vlada koja će biti izgrađena na ozbiljnom razumevanju odgovornosti ministara i svih ostalih učesnika u administraciji na nacionalnom i lokalnom nivou”, rekla je ona i dodala da je u celom regionu i u Srbiji neophodnoa veća decentralizacija.
Poseban akcenat treba staviti na demokratske vrednosti i obrazovanje, koje ne treba da bude bazirano na "ponavljanju kao da smo papagaji", već na razvijanju kritičkog mišljenja i učenju dece kako da uče. "Treba nam jasna vizija šta je neophodno za razvoj i treba nam veći stepen participativne demokratije, gde građani imaju veću ulogu,” zaključila je Liht.