U Srbiji se pojavila afrička kuga svinja i to u okolini Mladenovca, a to su potvrdili rezultati laboratorije iz Madrida, izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i nagasio da su preduzete sve preventivne mere za sprečavanje širenja tog virusa.
Precizirao je da se taj virus, za koji ne postoji vakcina kao preventiva, pojavio na tri tačke u tri sela u okolini Mladenovca i da je danas doneto rešenje o proglašenju zaraženog područja oko Mladenovca u poluprečniku od tri kilometra.
"Nažalost, posle dve godine koliko smo borili da afrička kuga svinja ne dođe u Srbiju, sada mogu da povtrvdim da mi, na osnovu rezultata laboratorije iz Madrida, imamo potvrđenu afričku kugu svinja na tri tačke u tri sela u okolini Mladenovca", rekao je Nedimović i objasnio je da virus afričke kuge svinja napada isključio svinje i divlje svinje, da nema opasnosti za ljude.
"Ljudi mogu da jedu svinjsko meso. Jedino je virus opasan za populaciju svinja i divljih svinja. Ne postoji vakcina protiv afričke kuge svinja. To je ozbiljan problem pre svega po celu industriju svinjarstva", rekao je ministar.
Pošto je afrička kuga svinja potvrđena u Srbiji, farmeri bi trebalo da preduzmu sve mere koje je naložila Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, rekao je Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije (PKS).
"Afrička kuga svinja nije opasna za ljudi, ali spada u jaku ekonomsku bolest kod životinja i zbog ekonomskih šteta vrlo je bitno da se preduzmu sve mere za sprečavanje i nastanak ove bolesti", kaže Budimović.
Ova bolest do sada nije nikada ustanovljena u Srbiji, a velike štete već nanosi susednim zemljama, Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskoj.
Od ove bolesti svinje se ne mogu zaštiti vakcinacijom a vektori njenog širenja među životinjama su ptice i glodari koji učestvuju u prenošenju i na njih se ne može uticati.
"Mere se svode na higijenu, što manje kontakata među životinjama i ljudi sa drugih farmi", kaže Budimović i dodaje da se mora voditi borba protiv divljih glodara kao i kontrolisati zapat divljih svinja.
U Srbiji je trenutno u proizvodnji oko tri miliona komada svinja, a godišnje ih se zakolje oko pet miliona.
"Šteta od ove bolesti može da bude i stopostotna u žarištima gde se otkrije zato što je jedini način iskorenjivanja i lečenja eutanaziranje životinja i neškodljivo uklanjanje i zato je to vrlo opasna bolest", navodi Budimović.
U osmatranju i prijavljivanju bolesnih životinja ulogu imaju i lovci, ali oni ukoliko ne poštuju mere, smatra on, mogu biti i prenosioci jer su u kontaktu sa životinjama.
Tokom proleća upravo zbog afričke kuge svinja populacija divljih svinja u Srbiji je izlovljavana, a Budimović kaže da je to jedna od metoda ali ne može da bude trajna.
"To je dobro jer je smanjena populacija do granice koju predviđaju regulative, međutim, treba spustiti na najmanji mogući nivo kontakte i ljudi i životinja, i životinja međusobno", kaže Budimović.
U Srbiji se godišnje proizvede od 250.000 do 300.000 tona svinjskog mesa. Meso se proizvodi dovoljno za sopstvene potrebe, a prosečno po stanovniku se potroši 16 kilograma mesa, dok s prerađevinama potrošnja dostiže 40 kilograma.
Za izvoz viškova svinjskog mesa postoje ugovori s Kinom i Hongkongom, dok se u Rusiju izvoze i prerađevine.
Prema rečima ministra poljoprivrede, preduzete su sve preventivne mere kako ne bi došlo do širenja zaraze, te da je obavljena eutanazija svinja na mestima gde je potvrđeno prisustvo virusa i da je država nadokadila štetu što će, dodaje, činiti i nadalje.
Ministar je rekao da će biti zabranjeno držanje svinja na otvorenom kako ne bi došlo do prenošenja zaraze, kao i da su pripremljena jasna uputstva za uzgajivače svinja, lovce, obaveštenja na graničnim prelazima.
Na pitanje hoće li biti ugrožen izvoz svinjskog mesa iz Srbije, ministar kaže da kad postoji sumnja ili kada je proglašeno zaraženo područje automatski zemlje prestaju da uvoze svinjsko meso, ali i navodi da je ta mera privremenog karaktera.
"Mi smo doneli danas odluku, potpisao sam naredbu da uvodimo princip regionalizacije u Srbiji. To znači da samo iz prostora koji je zaražen nema trgovine, svi ostali prostori gde nema virusa su slobodni za trgovinu", rekao je Nedimović.
Dodao je da ćemo posle ove naredne i monitoringa koji će trajati oko 40 dana moći nesmetano da izvozimo na prostor EU i u druge države, a u skladu sa instrukcijama Svetske organziacije za zdravlje životinja.
Radi o virusu jako otpornom u spoljašnjoj sredini, koji preko godinu dana preživi u nekoj prerađevini ili smrznutom mesu.
U Evropu je prvi put stigao 2007. godine sa Bliskog istoka, a procene su da će preplaviti Stari kontinent.