Prema istraživanju sprovedenom u periodu od decembra 2017. do sredine februara 2018. godine, više od polovine učenika sedmog i osmog razreda osnovnih škola, kao i trećeg i četvrtog razreda srednjih škola navelo je da je bilo nasilno prema vršnjacima.
Najveći broj njih naveo da je reč o psihičkom nasilju, dok se 16 odsto ispitanika, prema sopstvenom priznanju, fizički obračunavao.
Upitnike "Interetnička distanca, nasilje i nasilni ekstremizam koji vodi ka terorizmu", popunjavalo je 900 đaka iz pet multietničkih opština u Srbiji - iz Bujanovca, Sombora, Bačkog Petrovca, Subotice i Novog Sada.
Istraživanje su sproveli Istraživački centar za odbranu i bezbednost i Nansen dijalog centar Srbija, uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Učestvovali su učenici sedmog i osmog razreda osnovnih škola, kao i treće i četvrte godine srednjih škola.
Od ukupnog broja ispitanika, njih 60 odsto bilo je nasilno na neki način, 30 odsto smatra da policija ne doprinosi njihovom osećaju bezbednosti, sedam odsto učenika je već nabavilo hladno oružje, a 22 odsto razmišlja da nabavi.
Takođe, 21 odsto učenika zna šta je terorizam, a 13 odsto opravdava delovanje terorista.
Sa Albancima se ne bi družilo 22 odsto učenika, 17 odsto ne bi se družilo sa Romima, 16 odsto sa Hrvatima, 12 odsto sa Mađarima, a sa Bošnjacima ne bi se družilo 11 odsto učenika.
Uznemiravanju od drugih mladih u školi ili u slobodno vreme ponekad je izloženo 14 odsto đaka, dok 17 odsto učenika mrzi pripadnike gej populacije, a osam odsto misli da bi ih trebalo ubijati.
U novembru prošle godine događaj u Tehničkoj školi "Mileta Nikolić" u Aranđelovcu i snimak koji je prokrstario internetom, na kom se vidi kako grupa učenika prvog razreda ove škole u učionici tuče svoju drugaricu B. N. (16) naišao je na najoštrije osude javnosti.
Zakon o osnovama sistema obrazovanja, koji je usvojen prošle godine, predviđa strože kazne nego ranije.
Srpski sudovi su "bolećivi" prema maloletnicima i uglavnom se trude da im izreknu blaže kazne, a najčešće se izriče neki vaspitni nalog, kao što je izvinjenje oštećenom, pomirenje ili eventualno, naknada štete.
Maloletnicima se mogu izreći i vaspitne mere, kazna maloletničkog zatvora ili mere bezbednosti.
Mere su zakonom propisane i zavise od težine počinjenog nasilja.